Кад би се Оливера Јевтић јавила Спортском журналу по правилу би то било због неког спортског резултата. Овога пута глас српске рекордерке у трчањима од 5.000 метара до маратона и освајачице прве медаље за самосталну Србију на неком великом такмичењу (Европском првенству на 42,195 км 2007. године у Геборгу), био је звонак од превелике радости после победе на академском пољу:
– Поносно држим диплому атлетског тренера у рукама!
Изненађење је велико и за упућеније у оно што се код вас сада догађа?
– Завршила сам за атлетског тренера за средње и дуге пруге. Специјалност ми је, наравно, маратон. Одбранила сам семинарски рад посвећен маратону на тему „Фазе и методе тренинга трчања у дисциплини маратон“. Малопре сам одбранила тај завршни рад.
Где сте дипломирали?
– Захвална сам Факултету за спорт и физичко васпитање у Лепосавићу, свом ментору професору доктору Раду Стефановићу, декану професору доктору Љубиши Лилићу и професору доктору Топлици Стојановићу, руководиоцу стручног оспособљавања, на несебичној помоћи, подршци и разумевању. Такође, велико хвала целокупном особљу факултета и свим професорима који су били део мог животног пута и спортског опредељења.
Дуге пруге су у кризи у Србији па је ово прави тренутак да се ангажујете и покренете?
– Ово је овера мојих резултата – на правом месту, у правом тренутку. Надам се да ћу као тренер бити једнако успешна као што сам била и као спортиста. Још један важан корак у мом спортском животу – од професионалне атлетичарке до тренера…
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
