Kad bi se Olivera Jevtić javila Sportskom žurnalu po pravilu bi to bilo zbog nekog sportskog rezultata. Ovoga puta glas srpske rekorderke u trčanjima od 5.000 metara do maratona i osvajačice prve medalje za samostalnu Srbiju na nekom velikom takmičenju (Evropskom prvenstvu na 42,195 km 2007. godine u Geborgu), bio je zvonak od prevelike radosti posle pobede na akademskom polju:
– Ponosno držim diplomu atletskog trenera u rukama!
Iznenađenje je veliko i za upućenije u ono što se kod vas sada događa?
– Završila sam za atletskog trenera za srednje i duge pruge. Specijalnost mi je, naravno, maraton. Odbranila sam seminarski rad posvećen maratonu na temu „Faze i metode treninga trčanja u disciplini maraton“. Malopre sam odbranila taj završni rad.
Gde ste diplomirali?
– Zahvalna sam Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću, svom mentoru profesoru doktoru Radu Stefanoviću, dekanu profesoru doktoru Ljubiši Liliću i profesoru doktoru Toplici Stojanoviću, rukovodiocu stručnog osposobljavanja, na nesebičnoj pomoći, podršci i razumevanju. Takođe, veliko hvala celokupnom osoblju fakulteta i svim profesorima koji su bili deo mog životnog puta i sportskog opredeljenja.
Duge pruge su u krizi u Srbiji pa je ovo pravi trenutak da se angažujete i pokrenete?
– Ovo je overa mojih rezultata – na pravom mestu, u pravom trenutku. Nadam se da ću kao trener biti jednako uspešna kao što sam bila i kao sportista. Još jedan važan korak u mom sportskom životu – od profesionalne atletičarke do trenera…
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
