Плејмејкер је душа тима, крај и тачка! У шампионским сезонама Ефеса (2020/21, 2021/22) незаустављив тандем чинили су Василије Мицић и Шејн Ларкин, креативна линија ЦСКА пре неколико сезона – Нандо Де Коло, Серхио Родригез, Кори Хигинс. Жељко Обрадовић у Фенербахчеу је имао Бобија Диксона и Костаса Слукаса, пре две деценије страх и трепет на Старом континенту су били Шарунас Јасикевичијус, Димитрис Дијамантидис и Василис Спанулис... Једноставно, организатор игре једним делом је лице клуба.
Слично је и у Партизану – Београд слави Карлика Џонса, куди Ифеа Лундберга. Кренимо од Јужносуданца. У престоницу Србије је стигао из Кине са 25 година, после неуспелог ангажмана у НБА лиги и без европског искуства. Стручни штаб екипе из Хумске се помало и коцкао, превише непознаница је владало око момка из Охаја, док је ситуација са Лундбергом била драстично другачија.
Проверен играч, дугогодишње искуство играња у Евролиги, бивствовање у ЦСКА, улога лидера у Виртусу... Мислило се да период адаптације није неопходан, те да је допринос Данца могућ од старта. Међутим, догодило се потпуно супротно – Карлик је на површину испливао као изразити лидер, док се Ифе, на око делује, није уопште снашао.
У раскораку плејмејкера екипе из Хумске налази се генеза проблема, као и у недостатку доприноса осталих чланова спољне линије – Двејна Вашингтона и Франка Ниликине.
Кад је сезона била у критичној фази, после Купа „Радивоја Кораћа”, Лундберг је на пет следећих евролигашких утакмица постигао само 15 поена и имао застрашујуће лош индекс корисности (3). Са друге стране, Карлик је редовно на паркету проводио преко 30 минута, значајно се трошио и забележио само један сусрет, од укупно седам, без двоцифреног учинка. Приде, неопходно је рећи да је у финалу битке за „Жућкову левицу” Јужносуданац играо чак 43 минута.
Слично се догодило Панатинаикосу – Кендрик Нан је услед пет личних грешака прерано завршио полуфинале фајнал-фора, Костас Слукас је одиграо можда и најлошији завршни турнир у животу, док је једини на нивоу био Џеријан Грент. Погледајмо финалисте, Девон Хол и Ерик Мекалум су одушевили навијаче Фенербахчеа у Абу Дабију, слично је урадио и Мајк Џејмс из Монака.
Светли пример, заједно са негативним, постоји и на Јадрану – Будућност изврсно изгледа јер црпи невероватну енергију од Јогија Ферела и Мекинлија Рајта, док се Црвена звезда од Купа у Нишу мучи због проблема на месту плејмејкера. Милош Теодосић се ближи крају каријере, Јаго дос Сантос није на нивоу елитних организатора игре, Коди Милер-Мекинтајер једноставно не може да издржи притисак водећег.
Стога, Партизанов летњи фокус мора да буде на спољним позицијама, конкретно на место резервног организатора игре. Стерлинг Браун је доказао квалитет и поштено зарадио продужетак уговора, о Карлику Џонсу сувишно је да се троше речи, Вања Маринковић неприкосновени је капитен, док упитници стоје око Ифеа Лундберга, Франка Ниликине и Двејна Вашингтона.
Француз, иначе осми пик на драфту 2017, доведен је са призвуком невероватног дефанзивног играча, али статус није оправдао, Американац је у неким тренуцима, гледајући први корак, продоре и шут, личио на најбољег европског бека, док је случај Данца већ апсолвиран.
Наравно, замене можда и нису потребне. Трио је доказао да има квалитет, тренутно и у прошлости, стога могуће је да само разговори помогну, то јест да време учини своје. Одлука спортског сектора зависи од резултата у АБА и Супер лиги Србије, после чега следе бесане ноћи пуне размишљања са једним питањем – како лансирати Партизан на кров Европе?
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
