Будућност живи и умире од шута за три

Љубитељи регионалне кошарке били су сведоци два тотално другачија лица подгоричке Будућности у полуфиналним утакмицама са Црвеном звездом.

Плаво лице број један, симпатизери Црвене звезде запамтиће као ружно, љуто и сурово, пошто су у уводном сусрету изабраници Андреја Жакеља били немилосрдни и у потпуности разбили црвено-беле.

Ипак, друго лице Подгоричана, много више се допало навијачима српског шампиона, пошто оно није било опасно, чак напротив веома безазлено и анемично. Управо такву Будућност прижељкују црвено-бели и у трећој одлучујућој утакмици, како би њихов посао био нешто лакши.

Главна разлика између опасне, страшне и убитачне Будућности, у односу на ону неспремну и нејаку јесте шут за три поена. Није тајна да Подгоричани имају можда и најбоље шутере са дистанце на Јадрану. Артиљерија, која у свом арсеналу има оружја попут Флечера Мегија, Рашида Сулајмона,  Мекинлија Рајта, али и Ђорђија Јовановића и Јогија Ферела, свакако може да буде кобна по сваког ривала. Ипак, уколико далекометна паљба не ради пуним капацитетима делује као да Ђетићи могу да упадну у поентерску кризу, што је управо био случај у другој утакмици полуфинала АБА лиге.

Отворили су утакмицу Плави са чак осам везаних промашених покушаја за три поена, а на крају завршили са мизерних 24 одсто успешности, изван линије 6,75.

Управо је то био главни разлог много лошијег издања Будућности у односу на оно из прве утакмице у којој је шутирала нестварних 15 од 30 за три.

Поменути фактор могао би да буде одлучујући и у мајсторици и умногоме утиче на то која од две екипе ће играти у финалу елитног регионалног такмичења.