Budućnost živi i umire od šuta za tri

Ljubitelji regionalne košarke bili su svedoci dva totalno drugačija lica podgoričke Budućnosti u polufinalnim utakmicama sa Crvenom zvezdom.

Plavo lice broj jedan, simpatizeri Crvene zvezde zapamtiće kao ružno, ljuto i surovo, pošto su u uvodnom susretu izabranici Andreja Žakelja bili nemilosrdni i u potpunosti razbili crveno-bele.

Ipak, drugo lice Podgoričana, mnogo više se dopalo navijačima srpskog šampiona, pošto ono nije bilo opasno, čak naprotiv veoma bezazleno i anemično. Upravo takvu Budućnost priželjkuju crveno-beli i u trećoj odlučujućoj utakmici, kako bi njihov posao bio nešto lakši.

Glavna razlika između opasne, strašne i ubitačne Budućnosti, u odnosu na onu nespremnu i nejaku jeste šut za tri poena. Nije tajna da Podgoričani imaju možda i najbolje šutere sa distance na Jadranu. Artiljerija, koja u svom arsenalu ima oružja poput Flečera Megija, Rašida Sulajmona,  Mekinlija Rajta, ali i Đorđija Jovanovića i Jogija Ferela, svakako može da bude kobna po svakog rivala. Ipak, ukoliko dalekometna paljba ne radi punim kapacitetima deluje kao da Đetići mogu da upadnu u poentersku krizu, što je upravo bio slučaj u drugoj utakmici polufinala ABA lige.

Otvorili su utakmicu Plavi sa čak osam vezanih promašenih pokušaja za tri poena, a na kraju završili sa mizernih 24 odsto uspešnosti, izvan linije 6,75.

Upravo je to bio glavni razlog mnogo lošijeg izdanja Budućnosti u odnosu na ono iz prve utakmice u kojoj je šutirala nestvarnih 15 od 30 za tri.

Pomenuti faktor mogao bi da bude odlučujući i u majstorici i umnogome utiče na to koja od dve ekipe će igrati u finalu elitnog regionalnog takmičenja.