Тренеру Оклопника истекла уговорна обавеза: Под скутима среће!

У ретко узбудљивој и неизвесној завршници плеј-аута, фудбалери Смедерева 1924 ухватили су последњи вагон прволигашке композиције. После прошлогодишње успешне сезоне, у стотој години од оснивања, кад им је за мало измакао бараж за Супер лигу, у управо завршено првенство ушли су са готово истим амбицијама.

Велике играчке промене, са новим стручним штабом кога је предводио Драган Радојичић, нису донеле очекиване резултате, па је после десетог кола дошло до растанка.

Смедеревце је, са новим сарадницима, преузео је млади Јован Голић, али ни ту се није много променило, па се екипа, мимо очекивања, нашла у групи тимова који ће се борити за опстанак у Првој лиги. На коректан начин перспективни стручњак из Инђије се после 30. кола повукао, а на његово место експресно је ангажован Бранко Мирјачић (42), последњи пут виђен на клупи панчевацког Железничара. Отежавајућа околност за његове претходнике била у чињеници да су Оклопници већину утакмица, као домаћини, играли на неутралном терену крај Тамиша.

Мирјачић је тренерску каријеру почео  са омладинцима Рада, а потом асистирао Мирославу Ђукићу, Марку Николићу и Радету Смиљанићу. Био је и помоћни тренер у Краснодору, суботичком Спартаку и београдском Синђелићу, док је у Партизану помагао Предрагу Рогану. Самостално је радио у Вождовцу, Раду, Текстилцу и сперлигашу из Панчева. Највећи успех остварио је прошле године кад је кроз бараж са екипом из Оџака изборио пласман у Супер лигу. То је и била најбоља препорука да у последњих седам кола преузме Оклопнике, не слутећи да ће имати драматичну завршницу са, ипак срећним крајем.

- У Смедерево сам дошао уочи првог кола плеј-аута са Инђијом, где смо и поред бројних шанси одиграли нерешено.  Преузео сам екипу која је психолошки била пољуљана, јер је у претходних 15 мечева имала само једну победу уз много нерешених и негативних резултата. Од доласка смо уписали три победе, испоставиће се и толико пораза, а за мене две нерешене утакмице. Ту пре свега мислим на ону са Трајалом коју смо изгубили службеним резултатом. На основу тих показатеља, када се подвуче црта учинак је повећан за скоро 50 одсто и задовољан сам урађеним - каже Бранко Мирјачић.

На претпоследњој утакмици са Трајалом догодило се нешто што се ретко виђа на нашим теренима, кад је у првом минуту надокнаде на терен крочио и трећи странац. Тако су уочи последњег кола Смедеревци остали без освојеног бода, а Крушевљни су за зеленим столом добили утакмицу службеним резултатом. Уследило је последње гостовање Радничком из Сремске Митровице у које је практично стала цела сезона.

- У последњем колу и срећа нас је погледала. Пропустили смо пре тога прилику, нарочито против Инђије и Дубочице да решимо те дуеле у нашу корист. Победом у Мачванској Митровици све се изневисало. Уочи тог гостовања давали су нам мале шансе, посебно после несрећног дуела у претходном колу са Трајалом. Успели смо да се опоравимо од шока, били смо сви као један и уз уложени максимум на крају нам се то исплатило. Дугујем захвалност играчима који су смогли снаге да у пресудном мечу покажу да су прави и изборе опстанак - јасан је Мирјачић.

После драматичног, али успешно обављеног посла, истекла је уговорна обавеза са Оклопницима.

- Са члановима руководства још нисам причао о наставку сарадње. Дошао сам да краткорочно остварим циљ и изборимо опстанка и успео на обострано задовољство. Амбиције су биле да радим у Супер лиги, па ако се клуб изјасни да му је то у наредној сезони проритет, спреман сам за тај изазов. Смедерево је велики клуб, иза којег стоји град од сто хиљада људи и рад у њему је привилегија. Очекујем скори разговор са челницима клуба, кад ће се знати да ли одлазим или остајем у сјајној фудбалској средини - јасан је Бранко Мирјачић.