Којзек, Зубаиру и Самсон највише одушевили

Црно-бели су успешно окончали главни део припрема где су вредно тренирали, али и одиграли пет пријатељских утакмица. Биланс на контролним мечевима је три победе, реми и пораз, наравно, противници у Словенији нису врх европског фудбала, али три клуба која су тестирала Партизан играће квалификације УЕФА такмичења.

Почело је лоше, Парни ваљак је после само два дана на Похорју одиграо прву утакмицу против ЦСКА 1948 и убедљиво је поражен – 0:3. Црно-бели су деловали веома лоше на терену, без идеје, воље и жеље да се угрози гол ривала, уз слабе дефанзивне реакције.

Међутим, како је време пролазило, тако су изабраници Саше Илића дизали форму. У дуелу са Алуминијем видео се помак, не велики, али довољан да црно-бели савладају освајача Купа Словеније на крилима Ерика Којзека и Марка Лекића.

Парни ваљак је прву добру утакмицу на летњим припремама одиграо против Нефчија, где је славио минималним резултатом, али је био бољи и опаснији од ривала од првог до последњег судијског звиждука. Играчи су показали жељу, можда чак и превелику, па је на мечу дошло до две туче.

Партизан је имао генералну пробу против Локомотиве из Загреба, утакмица је завршена без победника, али Саша Илић је могао да буде задовољан после дуела са Хрватима због великог броја добрих напада, док су разлог за бригу створиле грешке на средини терена.

Последњу проверу у склопу летњих припрема Парни ваљак је одиграо против Нафте 1903, новог члана елитног ранга словеначког фудбала. Шансу су добили играчи са мањом минутажом и одрадили су одличан посао, разлика у квалитету је била приметна, а победа је могла да буде још убедљивија.

Неколико играча је скренуло пажњу на себе током припрема у Словенији, а један од њих је Нвулу Самсон. Име и презиме које није много значило ни најватренијим навијачима Партизана пре одласка на главни део припрема, а реч је о играчу који би могао да има веома важну улогу.

Нигеријац је тип играча који тренери највише воле, у црно-белом дресу играо је на позицијама левог и десног бека, по вокацији је задњи везни, док је у млађим категоријама играо „осмицу”. Дакле, Самсон покрива неколико позиција и поред тога је један од најспремнијих фудбалера клуба из Хумске.

Подсетимо, Самсон је дошао у Топчидерско брдо прошлог лета, заједно са Мохамедом Абдулмаликом из једне од најбољих фудбалских академија у Нигерији. Ипак, до сада није добио шансу да дебитује, прошлу сезону провео је на позајмици у Новом Пазару, али је за плаво-беле играо у омладинској конкуренцији. Дакле, Нвулу има само 19 година, још није добио прилику да дебитује у сениорској конкуренцији, што га дефинитивно чека у наредном периоду.

Поред Самсона, Ерик Којзек је изненадио навијаче Партизана. Како је задужио црно-бели дрес, тако су кренула поређења са Ерлингом Халандом због физичког изгледа, али изгледа да му ни постизање голова није страно, као ни тренутно једном од најбољих нападача на свету.

Млади репрезентативац Аустрије постигао је првенац против Алуминија, погодио је мету из једанаестерца. Затим, био је стрелац јединог гола у минималној победи над Нефчијем. Прву прилику у којој се нашао претворио је у погодак, што је одлика правих голгетера.

Поред голова, Којзек је добио велики број дуела са противничким штоперима, успевао је да задржи лопту у свом поседу, а затим је проследи крилима. Ерик ће бити прва опција клуба из Хумске на старту сезоне, кад Партизан игра најважније утакмице у квалификацијама за Лигу конференције.

Такође, Ибрахим Зубаиру се истакао, посебно у дуелу са Нафтом кад је постигао хет-трик. За разлику од Којзека и Самсона, навијачи знају шта могу да очекују од интернационалца из Гане и нема дилеме да је била грешка спортског сектора црно-белих што га је тако лако пустио на позајмицу зимус у нади да ће зарадити два милиона евра.

Зубаиру је у црно-белом дресу одиграо 42 утакмице, постигао 12 голова и уписао четири асистенције. Пре тешке повреде у окршају са Радничким 1923 почетком априла прошле године, био је стандардан у црно-белом дресу и неретко један од најбољих на терену.

Нема дилеме да ће Ибрахим добити још једну шансу, а на њему је да је искористи. Примера ради, Зубаиру је у црно-белом дресу провео скоро 600 минута мање од Дембе Сека на терену, али је постигао далеко више голова од Сенегалца.