Натхо: Желим да останем, Партизан је мој други дом

Дошао је у погрешно време, најтеже по клуб из Хумске у новијој историји, али то га није спречило да стекне статус легенде Партизана. Бибарс Натхо је по свим параметрима најбољи странац који је икада носио црно-бели дрес, али мрља на његову каријеру је што никада није освојио титулу или куп са црно-белима.

Ипак, Израелац је добио индивидуалну награду - „Трофеј Драгутин Костић”, коју традиционално додељују Спортски журнал, Спорт нетворк и Спортски видео-центар Џеф:

- Нисам знао да ли сам први или други на листи. Али, наравно, кад имате запажену сезону са бројевима, што је била моја ове сезоне, очекујете да будете у врху или на најбољем месту у неком такмичењу за најбољег играча. Да сам био најбољи сазнао сам на одмору у Италији кад сам добио поруку на мобилни. Наравно да је то велико поштовање за мене, био сам пресрећан, такође то је поштовање за оно што сам урадио ове сезоне. И да људи то поштују.

Наредни трофеј могао би или мора да буде трофеј са Партизаном. То вам једино недостаје да постанете права легенда клуба?

- Наравно, на крају бројеви и трофеји вас увршћују на странице историје клуба. Срећан сам како ми се одужују навијачи за све што дајем овом клубу и колико имају респекта за мене. Од првог дана у Партизану говорио сам да сам ту да освајам трофеје. Знам ситуацију у Србији…Али, у протеклих шест година могли смо да освојимо најмање један куп. Били смо близу јер смо два пута изгубили после пенала у финалу. На крају, нула трофеја. Надам се можда наредне године.

Са ове дистанце, да ли је прошла сезона била добра за вас лично, али и клуб?

- За мене да, била је веома добра, бројке говоре црно на бело и не можете да их преварите - 15 голова и 16 асистенција. Кад сте у Партизану, желите трофеје, али ове године нисмо успели да дођемо до финала купа, што смо морали, такође нисмо играли Европу, што нам је свима тешко пало. Променили смо четири тренера, није било лако ни то. Такође, променило се и руководство. Био је ово нови старт за боље ствари.

Казали сте четворица тренера, са којим сте имали најбољу сарадњу?

- Током каријере имао сам увек одличну или коректну сарадњу. То је нормално у фудбалу. Али, увек се трудим да узмем и гледам најбоље од сваког од њих. Са Станојевићем сам био други пут, после одласка Сава Милошевића, са којим сам имао јако близак однос, некад смо после фудбала знали да причамо и одржавамо комуникацију. Марко Јовановић је део нас, био је са нама као помоћни тренер и ту скоро две године, па је постао тренер првог тима. Срећан сам што смо на крају завршили други у првенству и изборили Европу наредне сезоне. Али, као клуб морамо да будемо још бољи како бисмо били конкурентнији у лиги.

Благојевић вам није дао шансу да играте у дербију. Да сте играли, можда би био бољи резултат за Партизан?

- Можда би био бољи, али и гори, никад нећемо сазнати, ха, ха, ха… Тренер доноси одлуке, ако победи, одлуке су одличне, ако не – оне су лоше. Такав је фудбал. Наравно да желим да играм дербије јер знам колико су значајни за навијаче и клуб, али и мене као играча да будем на терену. Али таква је била ситуација… Наравно, покушао сам на наредном тренингу да покажем да сам требао да будем на терену против Црвене звезде.

Нисте љути на Благојевића због те одлуке?

- Могу да будем љут током утакмице јер нисам ушао у игру, али то ми неће помоћи ако будем љут наредни дан. Већ је најбоље да тренеру покажем на тренингу да је погрешио, то је мој посао, као што је његова одлука да бира играче, тако је моја да дам максимум како бих играо.

Који је за вас био најтежи пораз у протеклој сезони, уколико изузмемо катастрофу у првенству са Црвеном звездом – 0:4?

- Дефинитивно пораз у Купу Србије од ТСЦ. Прво јер смо испали из купа, а тај меч је много доносио. Такође, промашио сам једанаестерац, а морао сам бити играч који је тим морао да подигне горе и у том тренутку урадио сам супротно. Са друге стране, драго ми је да се то мени догодило, а не неком младом играчу који би тиме уништио каријеру. Знам како да се носим са тим, али наравно да је тешко кад се промаши пенал. Али, догађа се и најбољим играчима на свету, ако не шутирате, не можете да промашите. Преузео сам одговорност за промашај. Али, то је дефинитивно најтежа каријера у свету.

Да ли сте и даље у контакту са претходним руководством Партизана јер сте звезда Партизана и играч ког сви поштују?

- Кад су напустили клуб, не виђам их превише у граду. Али, имам поштовање према људима који су ме довели у овако велики клуб. Имао сам такође доброг времена са њима. На крају, ситуација у клубу је била тешка и клуб је морао да промени ствари и догодило се, отишли су – то је живот фудбала и клубова.

Данас имате заиста велико поштовање од легенде Партизана и новог потпредседника за спортска питања. Шта помислите кад вам неко каже Предраг Мијатовић?

- Кад сам био дете, Мијатовић је био велика звезда, играо је за Реал Мадрид, гледао сам га на телевизији. Био је играч са правим менталитетом, звали смо га играч са лудачким квалитетом док је на терену, са великим емоцијама и борац за сваку лопту. Морао сам да га поштујем иако сам навијач великог ривала Реала, Барселоне. Али био је један од најбољих играча на свету који је играо нападачки фудбал. Кад је дошао у Партизан као велико име и легенда, знао је током каријере и после као спортски директор да задржи велико име. И верујем да може Партизану да помогне да се врати у најбоље дане.

Да ли знате да је већина навијача Партизана, кад је Мијатовић преузео одговорну позицију, веровала да је он Деда Мраз, да ће одмах довести спонзоре, добре играче и све остало, како би Партизан одмах имао успеха на свим фронтовима?

- Навијачи увек желе највише. Ко год био на функцији. Кад неко нов стигне у клуб, одмах очекују инстант успех и резултат. То је пример сваког навијача. Да размишљају – кад дође неко нов, све ће да буде боље одмах. Наравно, Мијатовић може да донесе много овом клубу, али такође морамо да се сетимо да ситуација није лака. Партизан је последње две-три године био у јако лошој ситуацији, посебно финансијској. Предраг је сјајан бивши играч, можда сјајан у свему, али није мађионичар да може да промени ствари у једном дану. Знам да са сарадницима има план да урадимо добро за Партизан, навијачи морају да буду стрпљиви и да им дају шансу да раде како би за неколико година клуб био враћен на најбоље дане.

Један поклон од Мијатовића навијачима Партизана могао би да буде нови уговор Бибрасу Натху?

- Био бих срећан и желим да останем, јер је ово мој други дом.

Једна година или више?

- Видећемо, у преговорима смо и видећемо како ће ситуација да се одвија. Много пута сам рекао да је ово место где желим да будем и да чиним све да помогнем Партизану. Верујем да ће ствари да буду ускоро решене и да ћемо навијачима дати заједнички поклон.

Из изреченог закључујемо да сте онда рекли Хапоел Тел Авиву не?

- Не бих рекао да је то не. То је мој бивши клуб који ми је дао све кад сам био мали, од 10. године играо сам до 21. године кад сам напустио Израел. То је мој клуб у Израелу. У овом моменту много људи около прича, али у овом моменту нико од званичника Хапоела није дошао да разговара са мном. Такође, није само вратити се у Хапоел, већ морамо да размишљамо о деци и супрузи, кад будем имао све информације донећу одлуку. У овом моменту не видим да ће да се догоди.

Који је најбољи гол за вас од 15 постигнутих у овој сезони?

- Нисам постигао гол у дербију, тако да је тешко казати. Ха, ха, ха. Међутим, било је пар лепих. Посебно из слободних удараца, као што је био против Војводине из слободњака. За мене је сваки гол драг,  јер у првим годинама каријере нисам погађао много. Сад последњих година се догађа више, због чега сам срећан. Увек говорим саиграчима на тренингу – сваки гол је гол, нико се сутра неће сећати начина како сте га постигли. Кад сам погодио против ТСЦ кад ме је лопта погодила, и то је гол. У том тренутку сам био најсрећнији од свих голова, јер знате – није битно да постигнете леп гол, јер се на тај начин вратило оно што сам добро урадио током утакмице.

Да ли видите у неком играчу репрезентације Израела или Партизана наследника Бибраса Натха? Имате „око“ за то?

- Ух, наравно да их има. У Израелу има много младих играча – издвојио бих Оскара Глоуха и Мануела Соломона. Донели су Израелу велики таленат и играју у европским клубовима као веома млади. Такође, Партизан је ове сезоне омогућио многим играчима из омладинске школе да играју у првом тиму. Морамо да им дамо пример за даљи ток каријере јер само тако могу да покажу цео свој потенцијал. Не бих говорио о именима, али имамо три-четири играча са одличним одлукама и видим их у већим лигама у будућности.

Да ли то кажете јер сте разговарали са њима и уверили се да имају и „мозак“ за успех?

- Да. Разговарао сам са многима, са некима и више после тренинга, што је нормално. Мој посао као играча са искуством није само да донесем бројке клубу, већ и да будем пример младим играчима јер сам и ја био у њиховој ситуацији. Тада је било много теже време јер није било лако разговарати са неким старијим играчем. Данас могу да седе са нама, шале се са нама, али и на наш рачун. Другачије је време, али је важно да ухвате прави пример и донесу добре одлуке – тако ће постати играчи какви заслужују да буду.

Видите ли себе у неком другом клубу у Србији – ТСЦ-у или Војводини?

- Веома је тешко… Поновићу – у фудбалу се никада не зна јер је све веома динамично. Али ако ме сада питате, када сам смирен и кад све сагледам, рекао бих не. Партизан је моје место и клуб и немам разлог за промену. Али сутра могу да се пробудим и да ствари иду у другом правцу.

Шта се дешава ове сезоне са голманом Црвене звезде, Омријем Глазером – шта ви знате, а шта се прича у Израелу?

- Глазер је прве сезоне урадио фантастичан посао. Тако да су очекивања отишла баш високо. Кад кренете сезону истим темпом, притисак од новинара, клуба и навијача долази и гура вас доле. Знам да Глазер има прави менталитет да буде одличан голман и да ће после овога да се врати на свој ниво. Да ли ће остати у Црвеној звезди или не, то је друго питање…

Шта му саветујете – да остане у Звезди или да промени средину?

- Оно што мислим рећи ћу му приватно јер шта год да кажем, људи ће рећи да то говорим јер сам из Партизана. Сугестију ћу му дати као пријатељ, а на њему је да ли ће је прихватити. Познајемо се из репрезентације и када је долазио у Црвену звезду консултовао ме је како је у Србији – и наравно да сам му рекао све позитивно.

Пре неколико мечева настала је слика како лежите испод живог-зида?

-  Последње две-три године тако се брани слободњак. Што је добра идеја. Јер ако играчи скачу, тај играч, у овом случају ја, могу да блокирам лопту. Пошто нисам највиши играч на терену, логично је било да легнем на траву и примим лопту у леђа. Али знате, то је ново правило у фудбалу.

Зашто последњих година у фудбалу нема више голова из слободних удараца?

- Прво, фудбал се у протеклом периоду много променио. Данас се више баве џи-пи-есом и бројкама – колико си претрчао, имао спринтова... Заборављају бит фудбала, а то је да се игра главом и ногама. Некад играчи могу да трче 12 километара, али од тога седам трче уназад и четири са стране и једино један у правом смеру. Не кажем да не треба да трчите у фудбалу, али не морате много. Ипак, најважније је како и где трчите. Данас бројке са папира одлучују, а фудбал није шах. Потребно је у фудбалу да реагујете у тренутку, да реагујете на промену одбране, промену играча, ситуације... Деци не допуштају да мисле у фудбалу на ситуације, већ да трче тамо и вамо, праве од њих роботе. Што одузима таленат играча, и шансу добијају физички и моћнији играчи. То се такође све одражава на слободне ударце. Више не видите играче да остају после тренинга да шутирају слободњаке. Ја сам као млад играч после сваког јутарњег тренинга остајао да шутирам 50, 60 у један део гола. Данас је другачије – раде у теретани, трчању и на снази. Лично то ми смета, више волим природан фудбал са улице, плаже, где играчи дају навијачима срећу и прилику да уживају.

Да ли можете да нам објасните разлику између највећих клубова Израела – Макаби Тел Авива, Макаби Хаифа, Хапоел Бер Шева... и како се то све одражава на кошарку?

– У Израелу стално морам да објашњавам да у Србији имате Партизан и Звезду – средине нема. То је Израелцима неразумљиво. Рецимо, тамо имамо Макаби Тел Авив који има највећи број навијача и највише титула. Макаби Хаифа има такође велику историју. Пре 40-50 година имали смо Хапоел Петах Тикву и Макаби Нетању са великом историјом. Хапоел Тел Авив, мој клуб, који је пре 15 година кренуо ка првој лиги и био представник Израела у Европи. Имате Беитар Јерусалим као моћан клуб. Хапоел Бер Шева са новом власницом у последњих 15 година постао је одличан клуб. Власница је из клуба у којем је био Омри Глазер, голман Црвене звезде. У центру Израела имате навијаче Макаби Тел Авива и Хапоел Тел Авива, у другим деловима су остали клубови из главног града. Нормално је да подржавате локалне тимове из града или краја. Такође, често се догађа да мањи клубови на утакмицама имају 10 или 15 хиљада навијача.

Макаби Тел Авив освојио је титулу са Лазетићем и Стојићем?

– Свугде кад странац дође, сви га гледају другачијим очима и траже од њега више него од домаћих играча. То се догодило и Лазетићу током сезоне, али је успео да освоји титулу. Од првог момента вашим колегама из Израела говорио сам да је Жарко одличан тренер који има план и зна шта хоће да ради. Имао је потешкоћа током сезоне јер је ставио најбољег играча на клупу. На крају тим се адаптирао на њега и постигао је сјајан резултат.