Србија је ремијем почела квалификације за Светско првенство 2026. у САД, Мексику и Канади. Бод против Албаније могао би да буде мало Орловима у покушају да угрозе прву позицију Енглеске, а довољан за другу позицију у случају да прексиноћњег ривала савладамо у Београду или где се буде играло.
Наравно да је спортски увек прижељкивати победу и говорити пре утакмице да се не прихвата реми унапред. Ако вера у сопствени квалитет постоји, а из речи нашег селектора и играча се закључује да је тако, онда не смеју ни да буду задовољни ако нису остварили циљ.
Јасно је Драган Стојковић рекао пре недељу дана да хоће да Србија дочека Енглеску 9. септембра са девет бодова. Његови изабраници су два изгубили и ако је тад провејавао оптимизам нико од Орлова сад не би требало да каже да је и бод добар.
Наметнула је наша репрезентација ритам од почетка утакмице, у првој половини првог полувремена Албанци су били у дефанзиви и штета је да тај период игре Пиксијев тим није материјализовао голом. Како је време одмицало тако се и Албанија ослобађала притиска и све више претила. Непажња, деконцентрација или шта већ, тек није смело да се деси Лазару Самарџићу да саплете Реја Манаја и да домаћину прилику да поведе. Срећа да је нападач Албаније лоше шутирао са беле тачке, да се наш голман Ђорђе Петровић бацио у праву страну и сјајно интервенисао. Вођство домаћина пред одмор сигурно би променило утакмицу и Орлови би били на још тежем задатку, јер је деловало да меч може да одлучи један гол.
Основни недостатак у нашој игри је недостатак креативности на средини терена. Немања Максимовић је одличан у испуњавању дефанзивних задатака и од њега се и не очекује да плени добром игром у офанзиви. За то су задужени Саша Лукић и Лазар Самарџић, а више утакмица у низу од њих нисмо видели оно што очекујемо. Изузетак је гостовање Аустрији и Самарџићев прелепи гол за изједначење, испоставило се јако битан јер је Србија у реваншу савладала Арнаутовића и другове и остала у А дивизији Лиге нација.
Самарџић не преузима довољно одговорности, као да је превише млад за улогу вође на терену, који захваљујући позицији на којој игра мора да има. Лукић као да лута, да ли због дефанзивних задатака селектора или нечег другог, тек играч клуба из Премијер лиге Енглеске (Фулам) може и мора боље. Могуће је да је недостатак креативности условљен враћањем у одбрани и да онда недостаје снаге и умешности за бољу игру у нападу.
Да се Душан Тадић није опростио од репрезентације имали бисмо далеко организованије нападе и стварали више шанси, а кад их већ нема много онда би скоро сваку требало искористити.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
