Najteži poraz Budućnosti u istoriji

Posle istorijske sezone 2017/18. i osvajanja prve titule regionalnog prvaka, Plavi su leteli visoko. Iako su, kako to obično biva posle sjajne sezone, izubili neke važne igrače, koji su otišli za izdašnijim finansijskim ponudama iz inostranstva, Podgoričani su uspeli da ponovo sklope veoma konkurentan tim i da, makar na papiru, slove za jednog od favorita.

To su opravdali i na terenu, relativno lako osiguravši plasman u finale, gde su se susreli sa veoma motivisanom Crvenom zvezdom. Želeli su crveno-beli da im se revanširaju za poraz iz prošle sezone. Nesumnjivo, igrači srpskog predstavnika bili su iskusniji, imali skuplji i kvalitetniji tim, iako se Budućnost te godine, kao šampion iz prethodne, takmičila u Evroligi.

Možda je to učešće u elitnom rangu kontinentalnog takmičenja i naškodilo Podgoričanima, dodatno ih iscrpelo i onemogućilo da u velikom finalu ABA lige odigraju najbolje.

Uprkos nešto lošijim uslovima, Morača je ostala neosvojiva tvrđava na Jadranu. Plavi su uspešno spasili dve meč lopte, pobedivši crveno-bele u vezanim utakmicama i tako seriju ponovo vratili u Beograd.

Ipak, bilo je to mesto debakla za Budućnost, koja je ostala potpuno bez snage i na tom meču zabeležila najubedljiviji poraz u finalu ili finalnoj seriji u istoriji ABA lige. Počišćeni su sa terena izabranici Aleksandra Džikića – 54:97, odnosno s nestvarnih 43 razlike. Nije Crvena zvezda igrala ni toliko dobro, koliko su gosti iz Podgorice bili loši. Šutirali su nečuvenih 27 odsto iz igre Podgoričani, odnosno 27 odsto za tri i 28 odsto za dva, sve ukupno pogodili su 17 šuteva iz 62 pokušaja. Nisu briljirali crnogorski šampioni i branioci regionalne krune ni sa linije za slobodna bacanja, odakle su imali skroman učinak od 67 odsto.

Niko u redovima Budućnosti nije bio raspoložen, svaki od individualaca odigrao je ispod očekivanja, a u moru loših izdanja, kao najmanje slabo izdvojilo se ono Goge Bitadzea, koji je zabeležio sedam poena, tri skoka i jednu ukradenu loptu. Sada NBA as Orlando Medžika, zabeležio je tada najbolji plus-minus parametar od svih startera i igrača, sa makar dvocifrenom minutažom, a on je iznosio minus šest. Kad je statistički najbolji igrač tima u tako debelom minusu to sve govori o toku meča.

Napadački učinak kakav-takav imali su još i Noris Kol i Edvin Džekson, koji su ubacili devet, odnosno sedam poena.

U crveno-belom taboru bilo je pregršt raspoloženih momaka, a najviše se istakao Kej Si Rivers, sa 21 poenom i šest skokova za samo 18 minuta.

Bila je to velika mrlja, na stranama slavne istorije Budućnosti, kojoj biti potrebno još mnogo godina da zaboravi taj meč.