Андријин одлазак рана непреболна

У стварима емоција нема доказа, односно има: оне су саме доказ, оне су довољне. Са три гола, у Групној фази Лиге шампиона, Порту, Реалу, Марсељу, голом Енглезима, Андрија Делибашић ушао је у легенду.

Фудбалске навијаче, даривао је златним груменима среће. Ушао је у легенду, и зато што је био људска громада. Пре три месеца, прерано се угасио Андријин живот. Истинска звезда, трајна икона фудбалске историје, сија ће, и када, са овог света оду сви они који су, имали ту драгоценост, срећу да живе у његовом добу.

Док буде навијача Партизана, на овој земљиној кугли, неће се угасити Андријина звезда.

У Никшић су, стигли да се још једном поклоне свом брату, пријатељу, легенде Партизана Саша Илић и Љубиша Ранковић. Гледајући никшићку децу, која су са Илићем и Ранковићем, обилазиле Андријине мурале, више је него јасно, да ће та легенда трајати и трајати.

Тужни, али срећни, што никад неће избледети чаролија једног дечјег усхићења, због чињенице да је у њиховом граду рођен један Андрија, ишли су његови клупски другови никшићким улицама, као по облацима. Остаће вечити Делибашићев осмех у бескрајном плавом кругу, над улицама његовог детињстава.

Љубиша Ранковић, чим је окончао тренерске обавезе у Уједињеним Арапским Емиратима, стигао је у Никшић.

- Неке ствари време не лечи, а помисао на његовов одлазак,  поготово. Сваког дана размишљам о мом Андрији, не излази ми из главе и, стално постављам исто питање – да ли је могло другачије. Зашто човек са толико поштења, људскости, памети, знања, љубави, тако ране оде. Ја не могу да га преболим, увек ће бити са нама, његовим саиграчима из Партизана. Наравно, нема утехе за његове најближе. Ми ћемо чувати успомену на њега. Били смо нераздвојни као фудбалери, почели смо и као тренери у стручном штабу Партизана, код Марка Николића – констатовао је Љубиша Ранковић.

Саша Илић, је за кратко време трећи пут у Никшићу.

 - Најбољи човек, којег сам ја познавао. Никада нисам крио колико ми је значио Андрија. Никад моје емоције према Делибашићу неће спласнути. Он је имао у себи нешто много веће од свега оног што ја умем да дочарам речима. Такав се ретко рађа – истакао је Саша Илић.