Пионири Црвене звезде на доминантан начин освојили су титулу шампиона Србије. Генерација 2010. годиште на 26 мечева у лиги Београда имала је чак 76 бодова и нестварну гол-разлику 147:13, да би потом освојила и завршни турнир шампионата Србије где је у финалном мечу савладала лучанску Младост са 4:1.
Такође, памте се дупле победе против Партизана и мечеви са Чукаричким, а чак осморица играча завршило је у репрезентацији Србије. За успех пионира Звезде један од најзаслужнијих био је тренер, Славиша Шуша, који је уз свој стручни штаб у саставу Никола Серпак (кондициони тренер), Небојша Манојловић (тренер голмана) и Владимир Антоновић (физиотерапеут), успео да доведе ову генерацију до пехара.
Шуша је један од најперспективнијих тренера у Србији, а у опширном интервјуу за „Курир“ дотакао се бројних занимљивих тема.
Да ли можете да сумирате оно што сте направили са пионирима Црвене звезде?
- Већ две године сам са генерацијом 2010. преузео сам их у млађим пионирима и водио сам их сад у пионирима. Ту генерацију сам селектирао од 2017. до 2019. године, кад су били почетници у бази, тако да ми је ово некако било олакшавајућа околност кад сам их опет преузео. У млађим пионирима исто смо били шампиони Београда, а после и државни прваци. Неки главни циљ био је да их што више оспособимо за већи ниво, што кроз развој тако и кроз сам резултат. То је највећа заслуга њихове жеље, воље и труда, које показују на тренинзима, на крају све то што смо желели спровели смо у дело. Што је успех.
Да ли је сезона иза нас била тешка?
- Велики је терет играти у Црвеној звезди, како за тренера, тако и за саме играче. Једноставно велики је притисак, али исто тако је лепо и радити. Кроз неки развој било је јако тешко, кроз доста квалитетних утакмица, али ето на крају смо дошли до тог неког циља. Кроз овај период и њихов развој произвели смо чак осам репрезентативаца, где смо их оспособили за Кадетску лигу Србије, чак њих седам ће играти у њој, а ови остали ће играти у млађим кадетима.
Реците нам нешто о нестварној гол-разлици од 147:13?
- Нисмо се оптерећивали гол-разликом. Било је добрих утакмица, али је било и екипа које нису могли да прате наш ритам и систем. Доста голова смо постигли и то је заслуга сваког играча, као и подстрек за даље. Волим да пропагирам брз нападачки фудбал са великим притиском, увек сам тако оријентисан. Играмо по целом терену, играч на играча, готово нико у Србији тако не игра осим нас. То је процес и увек смо се држали тог система. Играјући турнире у другим државама, Хрватској, Русији и Турској то смо покушавали да имплементирамо код нас, а то нам је на крају донело, развој свих играча. Радимо јако интезивне тренинге, који долазе као производ свега тога. Тренер Никола Серпак има велики удео у томе, он је наш кондиционални тренер, који се бави физичком припремом играча. Кроз неки тренажни процес играчима смо рекли шта желимо, а тај ниво смо држали до самог краја сезоне.
Ко вам је био најтежи ривал ове сезоне?
- Било је добрих утакмица. У другом делу сезоне играли смо са Партизаном, резултат је био 5:2 за нас. Они су пружили велики отпор, где смо у једном делу и губили, била је јако добра утакмица са обе стране. Такође и сусрети са Чукаричким били су јако добри. Обе екипе после нас биле су баш добре и присутне у самој лиги. Пуно публике на тим мечевима потврдило је квалитет свих тимова и ми смо у тим утакмицама напредовали.
Како изгледа ваш приступ и рад са децом?
- Прошао сам у Црвеној звезди, готово све селекције. Од периода са најмлађима, па до данас, учио сам себе како да приступим деци. Свако дете има другачији карактер и тако сам их упознавао и наравно доста посећивао пажњу психолошкој припреми, педагогији, као и социјалном развоју детета. Тај психолошки приступ је јако битан, после чега је свако дете знало своју улогу, а на крају смо и остварили зацртане циљеве и наравно да ово није крај, већ подстицај за даље. Ово сад треба да се заборави и да се стави у неку архиву и да следеће сезоне поновимо све ово. Свако од нас у стручном тиму и неки другачији утицај на екипу и сви ми се њима максимално посвећујемо. Створили смо такав однос, који је као другарски, где свако може да ти се повери и каже све своје проблеме и шта га мучи, а ми то покушавамо да заједно решимо. Сви они су сад у пубертету и морамо да им се сад нађемо и зато доста причамо са њима. Управо тај однос је дошао до изражаја, ја их познајем од малих ногу, ово је само један део њихових каријера. Никако не смеју да се зауставе на овоме, већ да наредне сезоне да буду још бољи. Стално смо на вези са њима, где смо увек у контакту, доста се бавимо и око ствари везаних за школу, мислим да је то мало запостављено, зато им помажемо и увек смо ту јер школу не смеју да запоставе.
Да ли бисте истакли неког играча из ваше генерације?
- Има их доста и баш не бих да истичем имена играча. О њима ће се тек у будућности причати, следеће сезоне чак седам играча ће играти за старији узраст. То је нека награда за њих. Сви они су јако талентовани и само им је небо граница, али мора много тога да се поклопи, да живе здраво и да се посвете тим неким сегметима.
Како сте успели да подигнете ниво игара ове генерације?
- Свака генерација има неки пад, то је нормално поготово што они улазе у фазу пубертета. Не сматрам да су они били у неком великом паду, само су мало стагнирали и нису напредовали колико би то можда требало. Ми смо почели да причамо са њима, да видимо како размишљају и да им објаснимо где играју. Једноставно велики је притисак играти за Црвену звезду, а поготово у њиховим главама тако да смо ту морали да им помогнемо. Врло брзо смо успоставили добар однос до дан данас. Ми смо ту само неки алати који смо ту да им помогнемо и да их побољшамо. Такође има и неких играча који не могу да испрате систем Црвене звезде, тако да и у том смислу треба бити отворен са њима и рећи им отворено да постоје и други клубови где могу да се развијају.
Како бисте описали себе као тренера?
- Мислим да сам ауторитативан, строг и захтеван, али са друге стране сам јако флексибилан. Хоћу да њих саслушам њих, као и њихове проблеме, да им помогнем. Кад се ради онда се ради, али кад има слободе, онда могу да питају и кад су уморни и кад имају проблема са школом да изостану са тренинга. Морамо да им помогнемо да им будемо и другари и пријатељи и да им пружимо неку саму подршку.
Какви су вам даљи планови за каријеру?
- Наредне сезоне остајем са 2010. годиштем у млађим кадетима, па ћемо видети. Занимају ме старије селекције у Црвеној звезди, али ће време показати све као и људи у клубу за шта сам у будућности.
Славиша Шуша је за кратко време показао да је веома квалитетан тренер, педагог и психолог, те да му деца верују, а самим тим су и резултати дошли. Због тога је јасно да је овакав стручњак потребан српском фудбалу. На којој позицији, видећемо у будућности.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
