Slaviša Šuša: Svako dete može da kaže šta ga muči, stvorili smo drugarski odnos

Pioniri Crvene zvezde na dominantan način osvojili su titulu šampiona Srbije. Generacija 2010. godište na 26 mečeva u ligi Beograda imala je čak 76 bodova i nestvarnu gol-razliku 147:13, da bi potom osvojila i završni turnir šampionata Srbije gde je u finalnom meču savladala lučansku Mladost sa 4:1.

Takođe, pamte se duple pobede protiv Partizana i mečevi sa Čukaričkim, a čak osmorica igrača završilo je u reprezentaciji Srbije. Za uspeh pionira Zvezde jedan od najzaslužnijih bio je trener, Slaviša Šuša, koji je uz svoj stručni štab u sastavu Nikola Serpak (kondicioni trener), Nebojša Manojlović (trener golmana) i Vladimir Antonović (fizioterapeut), uspeo da dovede ovu generaciju do pehara.

Šuša je jedan od najperspektivnijih trenera u Srbiji, a u opširnom intervjuu za „Kurir“ dotakao se brojnih zanimljivih tema.

Da li možete da sumirate ono što ste napravili sa pionirima Crvene zvezde?

- Već dve godine sam sa generacijom 2010. preuzeo sam ih u mlađim pionirima i vodio sam ih sad u pionirima. Tu generaciju sam selektirao od 2017. do 2019. godine, kad su bili početnici u bazi, tako da mi je ovo nekako bilo olakšavajuća okolnost kad sam ih opet preuzeo. U mlađim pionirima isto smo bili šampioni Beograda, a posle i državni prvaci. Neki glavni cilj bio je da ih što više osposobimo za veći nivo, što kroz razvoj tako i kroz sam rezultat. To je najveća zasluga njihove želje, volje i truda, koje pokazuju na treninzima, na kraju sve to što smo želeli sproveli smo u delo. Što je uspeh.

Da li je sezona iza nas bila teška?

- Veliki je teret igrati u Crvenoj zvezdi, kako za trenera, tako i za same igrače. Jednostavno veliki je pritisak, ali isto tako je lepo i raditi. Kroz neki razvoj bilo je jako teško, kroz dosta kvalitetnih utakmica, ali eto na kraju smo došli do tog nekog cilja. Kroz ovaj period i njihov razvoj proizveli smo čak osam reprezentativaca, gde smo ih osposobili za Kadetsku ligu Srbije, čak njih sedam će igrati u njoj, a ovi ostali će igrati u mlađim kadetima.

Recite nam nešto o nestvarnoj gol-razlici od 147:13?

- Nismo se opterećivali gol-razlikom. Bilo je dobrih utakmica, ali je bilo i ekipa koje nisu mogli da prate naš ritam i sistem. Dosta golova smo postigli i to je zasluga svakog igrača, kao i podstrek za dalje. Volim da propagiram brz napadački fudbal sa velikim pritiskom, uvek sam tako orijentisan. Igramo po celom terenu, igrač na igrača, gotovo niko u Srbiji tako ne igra osim nas. To je proces i uvek smo se držali tog sistema. Igrajući turnire u drugim državama, Hrvatskoj, Rusiji i Turskoj to smo pokušavali da implementiramo kod nas, a to nam je na kraju donelo, razvoj svih igrača. Radimo jako intezivne treninge, koji dolaze kao proizvod svega toga. Trener Nikola Serpak ima veliki udeo u tome, on je naš kondicionalni trener, koji se bavi fizičkom pripremom igrača. Kroz neki trenažni proces igračima smo rekli šta želimo, a taj nivo smo držali do samog kraja sezone.

Ko vam je bio najteži rival ove sezone?

- Bilo je dobrih utakmica. U drugom delu sezone igrali smo sa Partizanom, rezultat je bio 5:2 za nas. Oni su pružili veliki otpor, gde smo u jednom delu i gubili, bila je jako dobra utakmica sa obe strane. Takođe i susreti sa Čukaričkim bili su jako dobri. Obe ekipe posle nas bile su baš dobre i prisutne u samoj ligi. Puno publike na tim mečevima potvrdilo je kvalitet svih timova i mi smo u tim utakmicama napredovali.

Kako izgleda vaš pristup i rad sa decom?

- Prošao sam u Crvenoj zvezdi, gotovo sve selekcije. Od perioda sa najmlađima, pa do danas, učio sam sebe kako da pristupim deci. Svako dete ima drugačiji karakter i tako sam ih upoznavao i naravno dosta posećivao pažnju psihološkoj pripremi, pedagogiji, kao i socijalnom razvoju deteta. Taj psihološki pristup je jako bitan, posle čega je svako dete znalo svoju ulogu, a na kraju smo i ostvarili zacrtane ciljeve i naravno da ovo nije kraj, već podsticaj za dalje. Ovo sad treba da se zaboravi i da se stavi u neku arhivu i da sledeće sezone ponovimo sve ovo. Svako od nas u stručnom timu i neki drugačiji uticaj na ekipu i svi mi se njima maksimalno posvećujemo. Stvorili smo takav odnos, koji je kao drugarski, gde svako može da ti se poveri i kaže sve svoje probleme i šta ga muči, a mi to pokušavamo da zajedno rešimo. Svi oni su sad u pubertetu i moramo da im se sad nađemo i zato dosta pričamo sa njima. Upravo taj odnos je došao do izražaja, ja ih poznajem od malih nogu, ovo je samo jedan deo njihovih karijera. Nikako ne smeju da se zaustave na ovome, već da naredne sezone da budu još bolji. Stalno smo na vezi sa njima, gde smo uvek u kontaktu, dosta se bavimo i oko stvari vezanih za školu, mislim da je to malo zapostavljeno, zato im pomažemo i uvek smo tu jer školu ne smeju da zapostave.

Da li biste istakli nekog igrača iz vaše generacije?

- Ima ih dosta i baš ne bih da ističem imena igrača. O njima će se tek u budućnosti pričati, sledeće sezone čak sedam igrača će igrati za stariji uzrast. To je neka nagrada za njih. Svi oni su jako talentovani i samo im je nebo granica, ali mora mnogo toga da se poklopi, da žive zdravo i da se posvete tim nekim segmetima.

Kako ste uspeli da podignete nivo igara ove generacije?

- Svaka generacija ima neki pad, to je normalno pogotovo što oni ulaze u fazu puberteta. Ne smatram da su oni bili u nekom velikom padu, samo su malo stagnirali i nisu napredovali koliko bi to možda trebalo. Mi smo počeli da pričamo sa njima, da vidimo kako razmišljaju i da im objasnimo gde igraju. Jednostavno veliki je pritisak igrati za Crvenu zvezdu, a pogotovo u njihovim glavama tako da smo tu morali da im pomognemo. Vrlo brzo smo uspostavili dobar odnos do dan danas. Mi smo tu samo neki alati koji smo tu da im pomognemo i da ih poboljšamo. Takođe ima i nekih igrača koji ne mogu da isprate sistem Crvene zvezde, tako da i u tom smislu treba biti otvoren sa njima i reći im otvoreno da postoje i drugi klubovi gde mogu da se razvijaju.

Kako biste opisali sebe kao trenera?

- Mislim da sam autoritativan, strog i zahtevan, ali sa druge strane sam jako fleksibilan. Hoću da njih saslušam njih, kao i njihove probleme, da im pomognem. Kad se radi onda se radi, ali kad ima slobode, onda mogu da pitaju i kad su umorni i kad imaju problema sa školom da izostanu sa treninga. Moramo da im pomognemo da im budemo i drugari i prijatelji i da im pružimo neku samu podršku.

Kakvi su vam dalji planovi za karijeru?

- Naredne sezone ostajem sa 2010. godištem u mlađim kadetima, pa ćemo videti. Zanimaju me starije selekcije u Crvenoj zvezdi, ali će vreme pokazati sve kao i ljudi u klubu za šta sam u budućnosti.

Slaviša Šuša je za kratko vreme pokazao da je veoma kvalitetan trener, pedagog i psiholog, te da mu deca veruju, a samim tim su i rezultati došli. Zbog toga je jasno da je ovakav stručnjak potreban srpskom fudbalu. Na kojoj poziciji, videćemo u budućnosti.