Пораз је само лекција

У фудбалу, где се свакодневно мери снага, брзина и прецизност, оно што често остаје скривено јесте оно најважније – срце. А када неко игра из срца, онда то публика види, осети и препозна. Један од таквих играча, који сваки минут на терену користи да достојно носи дрес и име свог града, јесте млади фудбалер бијелопољског Јединства Андреј Цвијовић.

Рођен и одрастао у Бијелом Пољу, Андреј је своје прве фудбалске кораке направио управо на домаћем терену. Данас, као стандардни играч Јединства, својим радом и залагањем, играјући на било којој позицији, завредио је респект публике.

Цвијовићева љубав према фудбалу почела је веома рано: 

– Први пут сам обуо копачке са својих пет година. Од малих ногу сам волео да се играм са лоптом, и одатле жеља за фудбалом. Прве фудбалске кораке сам направио у ФК Омладинац у Бијелом Пољу - прича он.

У времену када се све мери статистикама и цифрама, Андреј не заборавља тренутке који су му остали урезани у памћењу, а не само написани на папиру.

– Посебан успех који ми је остао у сећању је позив за репрезентацију Црне Горе, а омиљена утакмица у каријери је прва коју сам одиграо као сениор са 16 година.

Управо та рана прилика да закорачи међу сениоре само је додатно распламсала његов фокус према спорту који не доживљава као посао, већ као живот:

– Мотивацију проналазим управо у тој љубави према фудбалу, коју имам још од малена. Фудбал је мој живот, а не само посао.

Када говори о свом садашњем клубу, из његових речи се осећају – не због престижа, већ због припадности:

– Према Јединству гајим посебну љубав, јер је то клуб из мог родног града, а играње за исти ми омогућава да представим свој град и клуб у најбољем могућем издању. Сад на почетку припрема даћу све од себе да будем спреман за утакмице. Да остваримо опстанак без „баража“ - истиче Цвијовић.

Иако млад, Андреј већ носи у себи значајно искуство које је стекао ван родног града – управо оно које у једном делу гради карактер фудбалера.

– Играње у Бару за ФК Морнар, први пут као професионални фудбалер, помогло ми је да се изградим као професионални спортиста, а уједно и као човек. У Бару сам се осећао као код куће. У клубу и ван њега владала је пријатна атмосфера, и заиста сам био прихваћен као да сам део тог града. Имам само лепа сећања на тај град, тај клуб и тај период мог живота - појашњава он.

Цвијовић не пропушта прилику да пошаље снажну поруку свим младим фудбалерима из Бијелог Поља који, попут њега, сањају велике снове на малим теренима:

– У сваком спорту, па и у фудбалу има успона и падова. Сваки пораз треба гледати као лекцију и из ње извући најбоље. Само напред и не одустајте од својих снова - закључује фудбалер Јединства, који је доказ да се до професионалног фудбала долази копачкама, радом, фокусом и сновима.