Poraz je samo lekcija

U fudbalu, gde se svakodnevno meri snaga, brzina i preciznost, ono što često ostaje skriveno jeste ono najvažnije – srce. A kada neko igra iz srca, onda to publika vidi, oseti i prepozna. Jedan od takvih igrača, koji svaki minut na terenu koristi da dostojno nosi dres i ime svog grada, jeste mladi fudbaler bijelopoljskog Jedinstva Andrej Cvijović.

Rođen i odrastao u Bijelom Polju, Andrej je svoje prve fudbalske korake napravio upravo na domaćem terenu. Danas, kao standardni igrač Jedinstva, svojim radom i zalaganjem, igrajući na bilo kojoj poziciji, zavredio je respekt publike.

Cvijovićeva ljubav prema fudbalu počela je veoma rano: 

– Prvi put sam obuo kopačke sa svojih pet godina. Od malih nogu sam voleo da se igram sa loptom, i odatle želja za fudbalom. Prve fudbalske korake sam napravio u FK Omladinac u Bijelom Polju - priča on.

U vremenu kada se sve meri statistikama i ciframa, Andrej ne zaboravlja trenutke koji su mu ostali urezani u pamćenju, a ne samo napisani na papiru.

– Poseban uspeh koji mi je ostao u sećanju je poziv za reprezentaciju Crne Gore, a omiljena utakmica u karijeri je prva koju sam odigrao kao senior sa 16 godina.

Upravo ta rana prilika da zakorači među seniore samo je dodatno rasplamsala njegov fokus prema sportu koji ne doživljava kao posao, već kao život:

– Motivaciju pronalazim upravo u toj ljubavi prema fudbalu, koju imam još od malena. Fudbal je moj život, a ne samo posao.

Kada govori o svom sadašnjem klubu, iz njegovih reči se osećaju – ne zbog prestiža, već zbog pripadnosti:

– Prema Jedinstvu gajim posebnu ljubav, jer je to klub iz mog rodnog grada, a igranje za isti mi omogućava da predstavim svoj grad i klub u najboljem mogućem izdanju. Sad na početku priprema daću sve od sebe da budem spreman za utakmice. Da ostvarimo opstanak bez „baraža“ - ističe Cvijović.

Iako mlad, Andrej već nosi u sebi značajno iskustvo koje je stekao van rodnog grada – upravo ono koje u jednom delu gradi karakter fudbalera.

– Igranje u Baru za FK Mornar, prvi put kao profesionalni fudbaler, pomoglo mi je da se izgradim kao profesionalni sportista, a ujedno i kao čovek. U Baru sam se osećao kao kod kuće. U klubu i van njega vladala je prijatna atmosfera, i zaista sam bio prihvaćen kao da sam deo tog grada. Imam samo lepa sećanja na taj grad, taj klub i taj period mog života - pojašnjava on.

Cvijović ne propušta priliku da pošalje snažnu poruku svim mladim fudbalerima iz Bijelog Polja koji, poput njega, sanjaju velike snove na malim terenima:

– U svakom sportu, pa i u fudbalu ima uspona i padova. Svaki poraz treba gledati kao lekciju i iz nje izvući najbolje. Samo napred i ne odustajte od svojih snova - zaključuje fudbaler Jedinstva, koji je dokaz da se do profesionalnog fudbala dolazi kopačkama, radom, fokusom i snovima.