Богдан први Србин са 15 везаних сезона у Лиги шампиона

Пелситер је добио специјалну позивницу Европске рукометне федерације за такмичење у Лиги шампиона и тиме послао нашег Богдана Радивојевића у историју! 

Ниаме, најбоље српско десно крило постао је први Србин коме је пошло за руком да петнаест узастопних сезона игра у најквалитетнијем клупском такмичењу. Београђанин је на овај начин уписао своје име у бесмртне, јер је први наш играч коме је то пошло за руком.

– Нисам ни свестан искрено, свакако је занимљиво, али и чудно – рекао је Богдан Радивојевић. – Није мало петнаест година, још кад је узастопно онда сигурно доста значи. Било би ми чудно да Пелистер није добио специјалну позивницу од ЕХФ јер овај клуб и град то заслужују.

Прву сезону у Лиги шампиона одиграли сте 2011. у дресу Партизана?

–Често се сетим тога и могу рећи да ми је то и најдража сезона. Био је другачији формат, играле су се квалификације, али тај осећај кад смо се пласирали међу најбоље, не могу речима да опишем. Уживао сам тада у свакој секунди.

Потом је стигао одлазак у моћни Фленсбург?

– И већ прве сезоне пласман на фајнал фор и освајање Лиге шампиона! Други незабораван тренутак у каријери. Играо сам у добрим клубовима и могу да будем задовољан свим стварима које су ми се десиле. Петанест година каријере је много, а не Лиге шампиона.

Које утакмице бисте издвојили као најдраже?

–У дресу Партизана, у квалификацијама за Лигу шампиона против Порта, тај меч ћу заувек памтити. Били смо мали, нисмо били познати у европским оквирима, а направили смо бум. Такође, утакмица четвртфинала против Вардара у Скопљу је оставила траг, као и финале Лиге шампиона.

Одлазак у Пелистер је био изненађење, али другу годину заредом ћете играти Лигу шампиона у Битољу?

–Долазак у Македонију је за мене био велико изненађење, јер сам се одвикао мало од нашег менталитета, пошто сам дуго играо у иностранству, Немачкој. Мало сам се одвикао од свега, али брзо сам се прилагодио, јер је балкански менталитет нешто посебно. Атмосфера у дворани је сигурно најбоља у којој сам играо, људи у овом граду живе за рукомет, никада нисам видео толику љубав код навијача. Волео бих да направимо добар резултат, јер овај клуб и град то заслужују – закључио је Богдан Радивојевић.