Искусни голман Зоран Поповић, један од најзаслужнијих за успон Железничара у другој у односу на прву суперлигашку сезону, продужио је пре неколико дана уговор на још 12 месеци. Поповић је у Панчево дошао у јануару 2024. као слободан играч из Црвене звезде.
– Задовољан сам у садашњем клубу, протеклих годину и по дана били су лепи за мене. Желели смо да се пласирамо у плеј-оф, то остаје циљ и за ову сезону и у великој мери сам због тога остао. Људи у клубу су изузетно коректни, атмосфера је позитивна, а посебно ми је значило што је стручни штаб остао у истом саставу.
По чему се издваја Железничар од свих осталих клубова у Супер лиги и шта вам је било најлепше током претходне сезоне?
– Имали смо доста лепих, али и тешких тренутака. Железничар је посебан по свом духу, овде влада истинска породична атмосфера. У клубу свако има право гласа, сви се међусобно гурамо напред. Прошле године имао сам прилику да играм са Саногом, Беном и Милуновићем, са којима сам био заједно у Звезди. Блискост и заједништво бих издвојио као највећу вредност, заједно растемо и као спортисти и као људи.
Који је најважнији савет који сте добили од неког тренера или старијег колеге током каријере?
– Један од преломних тренутака у каријери догодио се док сам био у Вождовцу. Радио сам тада и у кафићу, а тренер ми је био Илија Столица. Тај човек ми је променио живот, не само као фудбалеру, већ и као особи. Научио ме је да будем смиренији, сталоженији, да радим на отклањању мана. Његове људске вредности - поштење, доброта, одговорност, оставиле су снажан траг на мене. Данас и сам покушавам да их препознам и негујем у себи и другима. У фудбалу, као и у животу, најважније је бити човек. А када си део тима, то се још више рачуна, сви морамо да дишемо као један.
Који су најважнији квалитети које голман мора да поседује, осим физичких предиспозиција?
– Кад завршим каријеру, волео бих да будем тренер – још не знам да ли задужен само за голмане или шеф струке. Ако тако буде увек ћу стављати акценат на менталну припрему. Све креће из главе. Мотивација, фокус и ментална снага праве разлику. Важно је да голман буде миран, да не стрепи од грешке. Данас свако ко има довољно жеље и воље може физички да се спреми, али психологија, концентрација, свакодневни рад на себи је најбитнији. Имао сам ситуације кад ми није ишло, али уз позитиван став и упорност правио сам успхе – закључио је Поповић.
ИСПУЊАВАМ БРАТОВЕ СНОВЕ
Шта вас је, иначе, инспирисало да постанете голман?
– Нажалост, разлог је био трагичан. Мој старији брат је због несреће остао без шаке и морао је да престане да брани. Од тог тренутка сам одлучио да наставим тамо где је он стао, да испуним његове снове. Био ми је и остао највећа подршка. Његове поруке подршке, а понекад и критике, пратиле су ме током целе каријере. Данас имам 37 година, али све док ме тело служи и док имам унутрашњу жељу – наставићу да браним. Све што сам постигао носи и део његове снаге.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
