Iskusni golman Zoran Popović, jedan od najzaslužnijih za uspon Železničara u drugoj u odnosu na prvu superligašku sezonu, produžio je pre nekoliko dana ugovor na još 12 meseci. Popović je u Pančevo došao u januaru 2024. kao slobodan igrač iz Crvene zvezde.
– Zadovoljan sam u sadašnjem klubu, proteklih godinu i po dana bili su lepi za mene. Želeli smo da se plasiramo u plej-of, to ostaje cilj i za ovu sezonu i u velikoj meri sam zbog toga ostao. Ljudi u klubu su izuzetno korektni, atmosfera je pozitivna, a posebno mi je značilo što je stručni štab ostao u istom sastavu.
Po čemu se izdvaja Železničar od svih ostalih klubova u Super ligi i šta vam je bilo najlepše tokom prethodne sezone?
– Imali smo dosta lepih, ali i teških trenutaka. Železničar je poseban po svom duhu, ovde vlada istinska porodična atmosfera. U klubu svako ima pravo glasa, svi se međusobno guramo napred. Prošle godine imao sam priliku da igram sa Sanogom, Benom i Milunovićem, sa kojima sam bio zajedno u Zvezdi. Bliskost i zajedništvo bih izdvojio kao najveću vrednost, zajedno rastemo i kao sportisti i kao ljudi.
Koji je najvažniji savet koji ste dobili od nekog trenera ili starijeg kolege tokom karijere?
– Jedan od prelomnih trenutaka u karijeri dogodio se dok sam bio u Voždovcu. Radio sam tada i u kafiću, a trener mi je bio Ilija Stolica. Taj čovek mi je promenio život, ne samo kao fudbaleru, već i kao osobi. Naučio me je da budem smireniji, staloženiji, da radim na otklanjanju mana. Njegove ljudske vrednosti - poštenje, dobrota, odgovornost, ostavile su snažan trag na mene. Danas i sam pokušavam da ih prepoznam i negujem u sebi i drugima. U fudbalu, kao i u životu, najvažnije je biti čovek. A kada si deo tima, to se još više računa, svi moramo da dišemo kao jedan.
Koji su najvažniji kvaliteti koje golman mora da poseduje, osim fizičkih predispozicija?
– Kad završim karijeru, voleo bih da budem trener – još ne znam da li zadužen samo za golmane ili šef struke. Ako tako bude uvek ću stavljati akcenat na mentalnu pripremu. Sve kreće iz glave. Motivacija, fokus i mentalna snaga prave razliku. Važno je da golman bude miran, da ne strepi od greške. Danas svako ko ima dovoljno želje i volje može fizički da se spremi, ali psihologija, koncentracija, svakodnevni rad na sebi je najbitniji. Imao sam situacije kad mi nije išlo, ali uz pozitivan stav i upornost pravio sam usphe – zaključio je Popović.
ISPUNjAVAM BRATOVE SNOVE
Šta vas je, inače, inspirisalo da postanete golman?
– Nažalost, razlog je bio tragičan. Moj stariji brat je zbog nesreće ostao bez šake i morao je da prestane da brani. Od tog trenutka sam odlučio da nastavim tamo gde je on stao, da ispunim njegove snove. Bio mi je i ostao najveća podrška. Njegove poruke podrške, a ponekad i kritike, pratile su me tokom cele karijere. Danas imam 37 godina, ali sve dok me telo služi i dok imam unutrašnju želju – nastaviću da branim. Sve što sam postigao nosi i deo njegove snage.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
