Београд (не)ће бити лепа успомена

Одбојкаши су затворили поглавље – викенд Лиге нација у Београду са учинком који су све само не желели. Из четири утакмице, уписана су четири пораза. Прво је Иран „ударио пацку” на отварању такмичења у „Београдској арени”, потом је и Куба узела меру.

Веровали су у табору Орлова да слободан дан а пред Аргентину може да „охлади главу” и да се стави први бисер на ниску. Ипак, у борби са Гаучосима, славље је поново отишло на страну ривала. На крају и недеља, 29. јун неће остати у лепом сећању – достојна борба али ипак јача у овом тренутку Немачка, зауставила је Орлове у походу.

Жао остаје јер је то био њихов град, Србија, навијачи, породица. Нису изостале добре партије, резултат јесте. А и поглед на последње место табеле у ВНЛ боли без обзира што су пред капитеном Марком Ивовићем и саиграчима нови испити на трећем и последњем турниру груне фазе у Љубљани (од 16. до 20. јула).

- На жалост, нисам навикао на серију пораза, не! С друге стране ово је нека друга улога, друга ситуација. Имамо три или четири повређена играча. И нова је и млада екипа. Све је ново. На све то, у једном моменту се деси да се повреде четири играча који би могли да нам допринесу много – био је први коментар Марка Ивовића капитена Србије.

Пред домаћом публиком, епилог лош? 

- Ту и остаје жал. Бљеснемо на тренутак, одиграмо. Али немамо квалитет и ниво да остваримо више, дођемо до победе. Надам са да ћемо да се скупимо и одиграмо много боље у Словенији. Зато кажем, потребно је време, време и време!

Задовољни сте?

- Похвалио бих све момке који су радили и играли и оне који су се вратили кућама. Увек се провлачи та реч време. А јесте потребно како бисмо сазрели као екипа. Знам да момци имају потенцијал, али десило се тако да цео терет падне на њих и на нас неколико старијих. Заиста није ни алиби, ни оправдање, само чињеница. То је пут сазревања.

Шта је било недопустиво?

- Конкретно грешке на пребачене лопте када противник узме поен. Ми толико изгарамо да освојимо, а онда нам се сценарио понавља – баш те лаке лопте испуштамо. То је на овом нивоу недопустиво. И то је главни проблем. Задовољство постоји, добили смо Вељка Машуловића, Вукашин Ристић је само један од седам момака који играју домаћу лигу. Треба да достигну ниво. Борили су се и нису одустајали. А нисам знао како ће реаговати.

Закључак?

- Можда смо промашили овај викенд, али верујем да ћемо у Словенији, заправо морамо да будемо и бољи и сигурнији – закључио је Марко Ивовић.

Најлакше је упирати прстом у момке, или по оном чувеном „селектор је тај који треба да преузме кривицу”, али свакако да је Орловима јасно шта морају под хитно да исправе и на чему да раде. Уз подршку Јововића, Кујунџића, Перића... нема сумње да ће доћи и стабилност и сигурност, мада су и „клинци” Николић,  Машуловић, Брборић, Кулпинац, па и они са стране Допуђ, Кокеза... осетили по први пут светла велике позорнице, неко са 18 и 19 година, неко са „великих” 22 – поменути Вељко који је са коректора кога игра у клубовима прешао на примача сервиса и тако редом...

Али о томе треба да размишља стручни штаб, свакако да ће странац на клупи Србије Румун Георге Крецу да пронађе формулу или... До тада ће искуснији Лубурић, Ивовић, Тодоровић, Недељковић, Немања Машуловић, да држе ниво иако су тек поједини од њих добили прву шансу код претходног селектора.

А Београд, бивши асови, пријатељи и најближа породица били су у „Арени” и бодрили „плаву чету” - капа доле. И то је била најсветлија тачка! А мора се признати да без обзира на резултате који евидентно да су диктирали посету – нова генерација која стасава у националном тиму заслужила је много већу подршку у својој земљи!