Beograd (ne)će biti lepa uspomena

Odbojkaši su zatvorili poglavlje – vikend Lige nacija u Beogradu sa učinkom koji su sve samo ne želeli. Iz četiri utakmice, upisana su četiri poraza. Prvo je Iran „udario packu” na otvaranju takmičenja u „Beogradskoj areni”, potom je i Kuba uzela meru.

Verovali su u taboru Orlova da slobodan dan a pred Argentinu može da „ohladi glavu” i da se stavi prvi biser na nisku. Ipak, u borbi sa Gaučosima, slavlje je ponovo otišlo na stranu rivala. Na kraju i nedelja, 29. jun neće ostati u lepom sećanju – dostojna borba ali ipak jača u ovom trenutku Nemačka, zaustavila je Orlove u pohodu.

Žao ostaje jer je to bio njihov grad, Srbija, navijači, porodica. Nisu izostale dobre partije, rezultat jeste. A i pogled na poslednje mesto tabele u VNL boli bez obzira što su pred kapitenom Markom Ivovićem i saigračima novi ispiti na trećem i poslednjem turniru grune faze u Ljubljani (od 16. do 20. jula).

- Na žalost, nisam navikao na seriju poraza, ne! S druge strane ovo je neka druga uloga, druga situacija. Imamo tri ili četiri povređena igrača. I nova je i mlada ekipa. Sve je novo. Na sve to, u jednom momentu se desi da se povrede četiri igrača koji bi mogli da nam doprinesu mnogo – bio je prvi komentar Marka Ivovića kapitena Srbije.

Pred domaćom publikom, epilog loš? 

- Tu i ostaje žal. Bljesnemo na trenutak, odigramo. Ali nemamo kvalitet i nivo da ostvarimo više, dođemo do pobede. Nadam sa da ćemo da se skupimo i odigramo mnogo bolje u Sloveniji. Zato kažem, potrebno je vreme, vreme i vreme!

Zadovoljni ste?

- Pohvalio bih sve momke koji su radili i igrali i one koji su se vratili kućama. Uvek se provlači ta reč vreme. A jeste potrebno kako bismo sazreli kao ekipa. Znam da momci imaju potencijal, ali desilo se tako da ceo teret padne na njih i na nas nekoliko starijih. Zaista nije ni alibi, ni opravdanje, samo činjenica. To je put sazrevanja.

Šta je bilo nedopustivo?

- Konkretno greške na prebačene lopte kada protivnik uzme poen. Mi toliko izgaramo da osvojimo, a onda nam se scenario ponavlja – baš te lake lopte ispuštamo. To je na ovom nivou nedopustivo. I to je glavni problem. Zadovoljstvo postoji, dobili smo Veljka Mašulovića, Vukašin Ristić je samo jedan od sedam momaka koji igraju domaću ligu. Treba da dostignu nivo. Borili su se i nisu odustajali. A nisam znao kako će reagovati.

Zaključak?

- Možda smo promašili ovaj vikend, ali verujem da ćemo u Sloveniji, zapravo moramo da budemo i bolji i sigurniji – zaključio je Marko Ivović.

Najlakše je upirati prstom u momke, ili po onom čuvenom „selektor je taj koji treba da preuzme krivicu”, ali svakako da je Orlovima jasno šta moraju pod hitno da isprave i na čemu da rade. Uz podršku Jovovića, Kujundžića, Perića... nema sumnje da će doći i stabilnost i sigurnost, mada su i „klinci” Nikolić,  Mašulović, Brborić, Kulpinac, pa i oni sa strane Dopuđ, Kokeza... osetili po prvi put svetla velike pozornice, neko sa 18 i 19 godina, neko sa „velikih” 22 – pomenuti Veljko koji je sa korektora koga igra u klubovima prešao na primača servisa i tako redom...

Ali o tome treba da razmišlja stručni štab, svakako da će stranac na klupi Srbije Rumun George Krecu da pronađe formulu ili... Do tada će iskusniji Luburić, Ivović, Todorović, Nedeljković, Nemanja Mašulović, da drže nivo iako su tek pojedini od njih dobili prvu šansu kod prethodnog selektora.

A Beograd, bivši asovi, prijatelji i najbliža porodica bili su u „Areni” i bodrili „plavu četu” - kapa dole. I to je bila najsvetlija tačka! A mora se priznati da bez obzira na rezultate koji evidentno da su diktirali posetu – nova generacija koja stasava u nacionalnom timu zaslužila je mnogo veću podršku u svojoj zemlji!