Магистар у копачкама

Зајечарац Горан Станковић (56), магистар економских наука, без дилеме, легенда је српсколигаша Тимока, синонима спортског Зајечара... У јату „белих лабудова” као играч и тренер, провео је пет деценија.

Дошао је 1977. године, прошао је све селекције, од петлића до сениорског погона, а по завршетку играчке каријере стекао је А лиценцу и упловио у тренерске воде. Предводио је млађе селекције, а потом, неколико пута, и најбољи састав. Поред тога што иза себе има блиставу играчку и тренерску каријеру, Горан Станковић је још једном потврдио да фудбал и школа могу заједно, само ако се то жели, наравно уз много одрицања од слободног времена, а стигао је до дипломе и звања магистра економских наука.

- Као клинац сам са другарима из комшилика јурио за лоптом на оближњем пољанчету, а са непуних седам година постао сам члан Тимока. Редовно сам тренирао и играо за пионире, кадете и омладинце, а са 15 година и специјалним лекарским прегледом дебитовао сам и за први тим Тимока. У јакој конкуренцији, као најмлађи првотимац у историји клуба, изборио сам се за место у стартној екипи. Са бројем 11 на леђима бранио сам плаво-беле боје и постигао више од 200 голова, што ме сврстало у категорију од најбољих стреаца Тимока свих времена. У првенственом сусрету са СФС Борцем у Параћину, у једном, на први поглед, безазленом и ненамерном старту  доживео сам двоструки отворени прелом ноге, после чега сам, у 24. години, пре времена морао да завршим играчку каријеру. У то време, менаџер ми је пронашао клуб на Кипру, али после повреде све је отишло у неповрат - рекао је Горан Станковић.

Као талентовани полетарац 1984. године,  на Првомајском турниру, у конкуренцији ОФК Београда, Напретка (К), Бора и Радничког (П), проглашен је за најбољег играча и одмах је добио позив да брани боје репеентације Србије, на турниру селекција бивших република Југославије. Станковић је за репрезентацију Србије играо од 1985. до 1987. године.

- У то време, у саставу Србије играли су Друловић, Југовић, Петрић и други, за Хрватску Просинечки, Бобан, Штимац, Јарни, Шукер, Бокшић, за Црну Гору Лековић, Брновић, Мијатовић, Радовић, а за Македонију, између осталих и Бобински. Постигао сам пет голова, а репрезентација Србије освојила је прво место. Моје игра нису остале незапажене, било је говора да пређем у Партизан, али тадашњи челници Тимока, не знам зашто, нису ми то омагућили.

Још као активан фудбалер тренерску каријеру почео је радећи са млађим категоријама Тимока,  а са омладинцима играо је у елитној конкуренцији Србије. После повреде и окаченик копачки о клин Станковић се посветио студијама.

- На Факултету за менаџмент у Зајечару 2015. године одбранио сам магистарску тезу „Монетарна политика у функцији ублажавања утицаја светске  економске кризе на привреду Србије”. Радим као службеник на пословима јавне набавке у  Здравственом центру Зајечар, али у слободно време нисам запоставио и тренерски позив. Положио сам и за тренера са А лиценцом УЕФА. Као тренер са најбољим саставом Тимока, два пута, улазио сам у Прву лигу Србије у сезонама 2011/2012.  и  2020/2021. годину, што је  велики успех за клуб, али и за мене. После успешне играчке каријере доказао сам се у најлепшем светлу и као тренер у матичном клубу, кога неизмерно волим и поштујем.

Од прошлог лета Станковић је шеф стручног штаба ФК Бора 1919, са којим је недавно освојио прво место у зони Исток, па ће од лета заиграти у српсколигашком друштву...

Велику подршку на путу успеха у каријери, тренерском позиву и високом образовању и стицању дипломе магистра економских наука, имао је у супрузи Лидији, сину Милошу и ћерки Анђели.