Magistar u kopačkama

Zaječarac Goran Stanković (56), magistar ekonomskih nauka, bez dileme, legenda je srpskoligaša Timoka, sinonima sportskog Zaječara... U jatu „belih labudova” kao igrač i trener, proveo je pet decenija.

Došao je 1977. godine, prošao je sve selekcije, od petlića do seniorskog pogona, a po završetku igračke karijere stekao je A licencu i uplovio u trenerske vode. Predvodio je mlađe selekcije, a potom, nekoliko puta, i najbolji sastav. Pored toga što iza sebe ima blistavu igračku i trenersku karijeru, Goran Stanković je još jednom potvrdio da fudbal i škola mogu zajedno, samo ako se to želi, naravno uz mnogo odricanja od slobodnog vremena, a stigao je do diplome i zvanja magistra ekonomskih nauka.

- Kao klinac sam sa drugarima iz komšilika jurio za loptom na obližnjem poljančetu, a sa nepunih sedam godina postao sam član Timoka. Redovno sam trenirao i igrao za pionire, kadete i omladince, a sa 15 godina i specijalnim lekarskim pregledom debitovao sam i za prvi tim Timoka. U jakoj konkurenciji, kao najmlađi prvotimac u istoriji kluba, izborio sam se za mesto u startnoj ekipi. Sa brojem 11 na leđima branio sam plavo-bele boje i postigao više od 200 golova, što me svrstalo u kategoriju od najboljih streaca Timoka svih vremena. U prvenstvenom susretu sa SFS Borcem u Paraćinu, u jednom, na prvi pogled, bezazlenom i nenamernom startu  doživeo sam dvostruki otvoreni prelom noge, posle čega sam, u 24. godini, pre vremena morao da završim igračku karijeru. U to vreme, menadžer mi je pronašao klub na Kipru, ali posle povrede sve je otišlo u nepovrat - rekao je Goran Stanković.

Kao talentovani poletarac 1984. godine,  na Prvomajskom turniru, u konkurenciji OFK Beograda, Napretka (K), Bora i Radničkog (P), proglašen je za najboljeg igrača i odmah je dobio poziv da brani boje repeentacije Srbije, na turniru selekcija bivših republika Jugoslavije. Stanković je za reprezentaciju Srbije igrao od 1985. do 1987. godine.

- U to vreme, u sastavu Srbije igrali su Drulović, Jugović, Petrić i drugi, za Hrvatsku Prosinečki, Boban, Štimac, Jarni, Šuker, Bokšić, za Crnu Goru Leković, Brnović, Mijatović, Radović, a za Makedoniju, između ostalih i Bobinski. Postigao sam pet golova, a reprezentacija Srbije osvojila je prvo mesto. Moje igra nisu ostale nezapažene, bilo je govora da pređem u Partizan, ali tadašnji čelnici Timoka, ne znam zašto, nisu mi to omagućili.

Još kao aktivan fudbaler trenersku karijeru počeo je radeći sa mlađim kategorijama Timoka,  a sa omladincima igrao je u elitnoj konkurenciji Srbije. Posle povrede i okačenik kopački o klin Stanković se posvetio studijama.

- Na Fakultetu za menadžment u Zaječaru 2015. godine odbranio sam magistarsku tezu „Monetarna politika u funkciji ublažavanja uticaja svetske  ekonomske krize na privredu Srbije”. Radim kao službenik na poslovima javne nabavke u  Zdravstvenom centru Zaječar, ali u slobodno vreme nisam zapostavio i trenerski poziv. Položio sam i za trenera sa A licencom UEFA. Kao trener sa najboljim sastavom Timoka, dva puta, ulazio sam u Prvu ligu Srbije u sezonama 2011/2012.  i  2020/2021. godinu, što je  veliki uspeh za klub, ali i za mene. Posle uspešne igračke karijere dokazao sam se u najlepšem svetlu i kao trener u matičnom klubu, koga neizmerno volim i poštujem.

Od prošlog leta Stanković je šef stručnog štaba FK Bora 1919, sa kojim je nedavno osvojio prvo mesto u zoni Istok, pa će od leta zaigrati u srpskoligaškom društvu...

Veliku podršku na putu uspeha u karijeri, trenerskom pozivu i visokom obrazovanju i sticanju diplome magistra ekonomskih nauka, imao je u supruzi Lidiji, sinu Milošu i ćerki Anđeli.