Светско првенство је врхунац у ватерполу, ако се по страни оставе Олимпијске игре, које су без сумње најважније такмичње у свету спорта.
Да ли Југославија, Србија и Црна Гора или Србија, увек је долазила у прилику да се попне на победничко постоље и најуспешнија је земља са пет освојених злата на плантераним шампионатима (два пута као Југославија, једном као Србија и Црна Гора и две шампионске рецке има као Србија). Ипак, на такав подвиг Делфини чекају још од 2015. године, када су последњи пут били прваци света.
За разлику од Европског првенства, које је први пут играно 1926. године, премијерни шампионат света одржан је тек 1973. године, а турнир је одигран у Београду, где је Југославија освојила бронзу.
Прва златна медаља засијала је 1986. године у Мадриду. Југославија је тада победила Италију 12:11 голом Игора Милановића секунд пре краја осмог продужетка.
Нови успех уследио је после пет година, кад је СФРЈ последњи пут пред распад дошао до злата. У великом финалу генерација Виктора Јеланића, Игор Милановић, Алексаднара Шоштара и осталих победила је у Перту 1991. године Шпанију 8:7.
Поново на истом месту, само седам година касније под вођством Николе Стаменића југословенски ватеролисити су освојили бронзу победом против Аустралије 9:5 у утакмици за треће место.
Још једном је наша земља под тим називом дошла до финала, али Шпанија је славила 4:2 и оставила је у Фукоки 2001. године изабранике Ненада Манојловића без највишег пласмана.
Под новим називом, две године касније, Србија и Црна Гора дошле су у Барселони до бронзе, кад је Грчка побеђена 11:8.
Ипак, после 18 година чекања, Монтреал је остао у лепом сећању наших ватерполиста. Предвођени Петром Поробићем са клупе, а у базену Александром Шапићем савладали су Мађарску у великом финалу 8:7.
Први пут као самосталана земља, Србија је постала првак света 2009. године победом против Шпаније у Риму после петераца, а одлучујући гол постигао је Милан Алексић (14:13).
Делфини су у Шангају 2011. године заузели друго место. Италија је после продужетака успела да дође до злата (8:7).
У Барселони 2013. године, „мала” земља са Балкана заузела је седму позицију. Црна Гора је победила наш тим у четвртфиналу, да би српски тим био бољи од Аустралије у разигравању.
Србија је у Казању прекинула пост од четири сушне године без медаље, победом против Хрватске 11:4. Такође, Дејан Савић је последњи селектор који је освојио са Делфинима Светско првенство.
У Будимпшети 2017. године наша земља освојила треће место. Од тада се чека на први већи успех.
Делфини су после ређали шаренолике резултате. У Гванџу је освојено пето место, исти резултат је направљен у Мађарској 2022. године.
Србија је у Фукоки годину дана касније дошла до четвртог места на дебију Уроша Стевановића на клупи, док је у Дохи освојено шесто место прошле године.
Ватерполо земља као Србија заслужује бољи успех на плантетарним такмичењима, а освојено злато у Паризу на Олимпијским играма могла би да буде додатан подстицај за делфине и увртира пред неке нове успехе.
ЧЕТИРИ ШАМПИОНА ИЗ КАЗАЊА
Генерација која ће покушати да врати српски ватерполо у светски врх, у својим редовима има четири играча који су играли за репрезентацију 2015. године, кад је освојено последње злато у богатој колекцији наше земље. Тада међу млађима у екипи, а данас спадају у групу играча од којих ће наша игра пуно зависти. Капицу, као и у Казању, носиће Душан Мандић, Милош Ћук, Сава Ранђеловић и Никола Јакшић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.