Почетна / Ватерполо / Репрезентација

Деценија чекања светског злата

Делфини уочи планетарног шампионата у Сингапуру не размишљају о прошлости, али желе да је понове
ФОТО: И. Веселинов

Светско првенство је врхунац у ватерполу, ако се по страни оставе Олимпијске игре, које су без сумње најважније такмичње у свету спорта.

Да ли Југославија, Србија и Црна Гора или Србија, увек је долазила у прилику да се попне на победничко постоље и најуспешнија је земља са пет освојених злата на плантераним шампионатима (два пута као Југославија, једном као Србија и Црна Гора и две шампионске рецке има као Србија). Ипак, на такав подвиг Делфини чекају још од 2015. године, када су последњи пут били прваци света.

За разлику од Европског првенства, које је први пут играно 1926. године, премијерни шампионат света одржан је тек 1973. године, а турнир је одигран у Београду, где је Југославија освојила бронзу.

Прва златна медаља засијала је 1986. године у Мадриду. Југославија је тада победила Италију 12:11 голом Игора Милановића секунд пре краја осмог продужетка.

Нови успех уследио је после пет година, кад је СФРЈ последњи пут пред распад дошао до злата. У великом финалу генерација Виктора Јеланића, Игор Милановић, Алексаднара Шоштара и осталих победила је у Перту 1991. године Шпанију 8:7.

Поново на истом месту, само седам година касније под вођством Николе Стаменића југословенски ватеролисити су освојили бронзу победом против Аустралије 9:5 у утакмици за треће место.

Још једном је наша земља под тим називом дошла до финала, али Шпанија је славила 4:2 и оставила је у Фукоки 2001. године изабранике Ненада Манојловића без највишег пласмана.

Под новим називом, две године касније, Србија и Црна Гора дошле су у Барселони до бронзе, кад је Грчка побеђена 11:8.

Ипак, после 18 година чекања, Монтреал је остао у лепом сећању наших ватерполиста. Предвођени Петром Поробићем са клупе, а у базену Александром Шапићем савладали су Мађарску у великом финалу 8:7.

Први пут као самосталана земља, Србија је постала првак света 2009. године победом против Шпаније у Риму после петераца, а одлучујући гол постигао је Милан Алексић (14:13).

Делфини су у Шангају 2011. године заузели друго место. Италија је после продужетака успела да дође до злата (8:7).

У Барселони 2013. године, „мала” земља са Балкана заузела је седму позицију. Црна Гора је победила наш тим у четвртфиналу, да би српски тим био бољи од Аустралије у разигравању.

Србија је у Казању прекинула пост од четири сушне године без медаље, победом против Хрватске 11:4. Такође, Дејан Савић је последњи селектор који је освојио са Делфинима Светско првенство.

У Будимпшети 2017. године наша земља освојила треће место. Од тада се чека на први већи успех.

Делфини су после ређали шаренолике резултате. У Гванџу је освојено пето место, исти резултат је направљен у Мађарској 2022. године.

Србија је у Фукоки годину дана касније дошла до четвртог места на дебију Уроша Стевановића на клупи, док је у Дохи освојено шесто место прошле године.

Ватерполо земља као Србија заслужује бољи успех на плантетарним такмичењима, а освојено злато у Паризу на Олимпијским играма могла би да буде додатан подстицај за делфине и увртира пред неке нове успехе.

ЧЕТИРИ ШАМПИОНА ИЗ КАЗАЊА

Генерација која ће покушати да врати српски ватерполо у светски врх, у својим редовима има четири играча који су играли за репрезентацију 2015. године, кад је освојено последње злато у богатој колекцији наше земље. Тада међу млађима у екипи, а данас спадају у групу играча од којих ће наша игра пуно зависти. Капицу, као и у Казању, носиће Душан Мандић, Милош Ћук, Сава Ранђеловић и Никола Јакшић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.