Svetsko prvenstvo je vrhunac u vaterpolu, ako se po strani ostave Olimpijske igre, koje su bez sumnje najvažnije takmičnje u svetu sporta.
Da li Jugoslavija, Srbija i Crna Gora ili Srbija, uvek je dolazila u priliku da se popne na pobedničko postolje i najuspešnija je zemlja sa pet osvojenih zlata na planteranim šampionatima (dva puta kao Jugoslavija, jednom kao Srbija i Crna Gora i dve šampionske recke ima kao Srbija). Ipak, na takav podvig Delfini čekaju još od 2015. godine, kada su poslednji put bili prvaci sveta.
Za razliku od Evropskog prvenstva, koje je prvi put igrano 1926. godine, premijerni šampionat sveta održan je tek 1973. godine, a turnir je odigran u Beogradu, gde je Jugoslavija osvojila bronzu.
Prva zlatna medalja zasijala je 1986. godine u Madridu. Jugoslavija je tada pobedila Italiju 12:11 golom Igora Milanovića sekund pre kraja osmog produžetka.
Novi uspeh usledio je posle pet godina, kad je SFRJ poslednji put pred raspad došao do zlata. U velikom finalu generacija Viktora Jelanića, Igor Milanović, Aleksadnara Šoštara i ostalih pobedila je u Pertu 1991. godine Španiju 8:7.
Ponovo na istom mestu, samo sedam godina kasnije pod vođstvom Nikole Stamenića jugoslovenski vaterolisiti su osvojili bronzu pobedom protiv Australije 9:5 u utakmici za treće mesto.
Još jednom je naša zemlja pod tim nazivom došla do finala, ali Španija je slavila 4:2 i ostavila je u Fukoki 2001. godine izabranike Nenada Manojlovića bez najvišeg plasmana.
Pod novim nazivom, dve godine kasnije, Srbija i Crna Gora došle su u Barseloni do bronze, kad je Grčka pobeđena 11:8.
Ipak, posle 18 godina čekanja, Montreal je ostao u lepom sećanju naših vaterpolista. Predvođeni Petrom Porobićem sa klupe, a u bazenu Aleksandrom Šapićem savladali su Mađarsku u velikom finalu 8:7.
Prvi put kao samostalana zemlja, Srbija je postala prvak sveta 2009. godine pobedom protiv Španije u Rimu posle peteraca, a odlučujući gol postigao je Milan Aleksić (14:13).
Delfini su u Šangaju 2011. godine zauzeli drugo mesto. Italija je posle produžetaka uspela da dođe do zlata (8:7).
U Barseloni 2013. godine, „mala” zemlja sa Balkana zauzela je sedmu poziciju. Crna Gora je pobedila naš tim u četvrtfinalu, da bi srpski tim bio bolji od Australije u razigravanju.
Srbija je u Kazanju prekinula post od četiri sušne godine bez medalje, pobedom protiv Hrvatske 11:4. Takođe, Dejan Savić je poslednji selektor koji je osvojio sa Delfinima Svetsko prvenstvo.
U Budimpšeti 2017. godine naša zemlja osvojila treće mesto. Od tada se čeka na prvi veći uspeh.
Delfini su posle ređali šarenolike rezultate. U Gvandžu je osvojeno peto mesto, isti rezultat je napravljen u Mađarskoj 2022. godine.
Srbija je u Fukoki godinu dana kasnije došla do četvrtog mesta na debiju Uroša Stevanovića na klupi, dok je u Dohi osvojeno šesto mesto prošle godine.
Vaterpolo zemlja kao Srbija zaslužuje bolji uspeh na plantetarnim takmičenjima, a osvojeno zlato u Parizu na Olimpijskim igrama mogla bi da bude dodatan podsticaj za delfine i uvrtira pred neke nove uspehe.
ČETIRI ŠAMPIONA IZ KAZANjA
Generacija koja će pokušati da vrati srpski vaterpolo u svetski vrh, u svojim redovima ima četiri igrača koji su igrali za reprezentaciju 2015. godine, kad je osvojeno poslednje zlato u bogatoj kolekciji naše zemlje. Tada među mlađima u ekipi, a danas spadaju u grupu igrača od kojih će naša igra puno zavisti. Kapicu, kao i u Kazanju, nosiće Dušan Mandić, Miloš Ćuk, Sava Ranđelović i Nikola Jakšić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
