Париска крила за Сингапур

Србија, као ретко у ком спорту, кад је у питању ватерполо, нема право на осредњост, навикла је да мери само злато. Од данас, закључно са 25. јулом, до кад траје Светско првенство у Сингапуру, Делфини ће покушати да надограде оно што су почели прошле године у Паризу.

Хероји из Париза отишли су са јасним циљем - да злато са Олимпијских игара добије свој наставак и да се врате на светски трон. Није потребно у први план истицати колико земља са Балкана није била најбоља, јер традиција је ту да се руши, а троструки олимпијски шампион има све што је потребно за тако нешто.

Први корак су Јужна Африка, Италија и Румунија у групној фази. А онда, како спортисти кажу – бити најбољи кад је најпотребније, у нокаут фази.

Урош Стевановић носио је Србију до великих победа, а на самом крају месеца имаће прилику да још једном упише своје име златним словима у историју српског ватерпола. Време је за нове хероје, које ће јавност са радошћу да се сећа…

Делфини су прошли кроз све фазе припрема? Како Вам се чини урађено до сада?

- Уследио је финални део са Аустралијом на Тајланду. Тамо је заиста било важно да све што смо тренирали, увежбавали, као и све недостатке које смо уочили на претходна два турнира – доведемо до савршенства. Да би на Светском првенству изгледали како треба. Јер припреме су до сад стварно биле, свака част момцима. Максимално су фокусирани, као што су били пред Олимпијске игре у Паризу. То је за мене као тренера била највећа бојазан. Изненадио сам се да је приступ потпуно исти и како иду припреме, сматрам да је фокус све изоштренији и да смо кроз спаринге са Аустралијом достигли ту жељену форму за планетарни шампионат у Сингапуру – расположено почиње разговор за Журнал селектор Србије Урош Стевановић.

Кад би се вратили на период од пре годину дана, јавност није имала велика очекивања.  Колико се променио живот ватерпола у Србији од злата у Паризу до Сингапура?

- Не могу да кажем на жалост – није сигурно. Није после прве, друге, ни треће медаље. Имамо своје недостатке и свакодневне изазове са којима се суочавамо. То је већ дужа и озбиљнија прича, пре свега са организацијом. Сада, што се јавности тиче, реално можда није могла ни да има велика очекивања пред ОИ у Паризу. С обзиром на резултате које смо имали од Токија. Али, сада ће сигурно и то да се промени. Са наше стане, то не мења ништа. Као што смо најављивали пред Париз, амбиције су нама највеће на свим такмичењима. У том тренутку је то можда звучало незахвално после толико година без медаље, да најављујемо злато. Сматрам да смо ми искрено веровали. После Париза и на претходна два припремна турнира утврдило се да смо конкурентни са свим осталим екипама. Не бих неког посебно издвајао. Понављам осам - десет репрезентација равноправно конкуришу за медаљу и конкурисаће закључно са Олимпијским играма у Лос Анђелесу. Свима је то циљ, као и нама. Да испишемо историју као ,,дрим-тим“ у кошарци, као и неки појединци у индивидуалним спортовима. То је оно главно што је испред нас.

Научили сте из прошле године да није увек битно који ћете место заузети у групи, већ нокаут фаза. Сад ће сви причати о Италији, али треба ући фокусирано и у преостале мечева?

- Против Румуније смо се жаргонски - опекли 2023. године на Светском купу у Лос Анђелесу, где нисмо били у  комплетном саставу. Ипак, због нашег реномеа, не смемо себи да дозволимо такве резултате. Сматрам да смо то исправили касније. Италија је сигурно репрезентација са највећом жељом у овом тренутку. Имали су континуитет медаља од Токија до Париза. Ишли су са највишим могућим амбицијама. Олимпијске завршили су на несвакидашњи начин после одлуке судија да добију искључење без права замене. У том тренутку то можда није одлучило утакмицу, али сигурно да њима стоји горак укус због свега тога. Улазе сигурно ,,освентички“, максимално амбициозни. По резултатима у припремном периоду потврђују своје циљеве. Наравно, биће нам главни ривал у групи. Кад крене елимициона фаза, то је оно најважнији период, за разлику од Игара – нема пет утакмица до нокаут фазе, већ мање. Сигурно да ће сви бити свежији и спремнији за ту фазу. И тада је најважније, да од осмине финала или четвртфинала будемо најбољи, као што смо били у Паризу.

Десио се Париз. Можда је пре њега било резултатских клацкалица и шареноликих резултата. Сигурно да је битно да се поново вратимо у сам врх?

- Јако, јако важно. Пре свега због самопоуздања, затим наше традиције и историје. Сматрам да овакав период није постојао између Олимпијских игара. Били смо јако близу на претходна три такмичења пре Париза. Били смо четврти на Светском првенству у Фукоки, првом такмичењу нашем заједничком. После смо испали у четвртфиналу на петерце од Мађарске где је нашем играчу испала лопта при извођењу петерца. Уследило је четвртфинале са Хрватском која је постала Светски првак, где се победник одлучио на гол разлике у последњим тренуцима. Све је то била велика школа за Париз, као што сматрам да је и Париз за све ово даље. Радује ме што је фокус играча, као што сам и раније рекао, исто као претходног лета. Надам се да ће то бити на степену више како крене Светско првенство. Било би јако лепо да направимо добар резултат у Сингапуру, због злата од прошле године, као и увод у Европско првенство у јануару у Београду.