Ноћне море олимпијског сна

Францускиња Мелани де Хесус дос Сантос једна је од најистакнутијих гимнастичарки у Европи…или је то била…све зависи из ког угла се гледа.

После трауматичне епизоде на Олимпијским играма у Паризу 2024. године, где није успела да прође квалификације, одлучила је да више не крочи у гимнастичку салу. С 25 година, четворострука европска шампионка и освајачица бронзане медаље на светском тимском првенству 2023. године, први пут је јавно проговорила о свом новом животу, неизвесности која је окружује и другој страни спорта за оне који сањају о успеху на Олимпијским играма.

У гимнастици, најпознатији сличан пример је Американка Симон Бајлс. Прошла је пут од повлачења на ОИ у Токију због проблема с менталним здрављем до сјаја у Паризу. У истом спорту, Мелани де Хесус дос Сантос, скоро годину дана после највећег такмичења у Граду светлости, престоници њене отаџбине, рекла je за „Лекип“:

– Добро сам. Окренула сам страницу. Узела сам мало паузе на Мартинику. Била сам на турнеји по Сједињеним Америчким Државама са Симон Бајлс и путовала у Аустралију. Живот је леп.

Искуство у Паризу оставило је дубок траг на Мелани, која признаје да су припреме за Игре биле компликоване.

– Тим је био сломљен. Психички смо били исцрпљени. Морала сам да побегнем од гимнастике, да се дистанцирам. Осећала сам се као робот, као да сам програмирана да будем најбоља гимнастичарка. Више нисам могла да препознам себе.

Њене речи позивају на размишљање о методама тренинга. Оне такође постављају питања о томе како фрустрација и разочарање могу постати највећи непријатељи за некога ко размишља само о олимпијској медаљи од тренутка када се пробуди до тренутка када оде у кревет... Огроман притисак на ментално здравље.

После Игара Мелани је одлучила да се искључи из света гимнастике и фокусира на своје благостање.

– Одувек сам волела овај спорт, али моја страст је постала посао. Сада желим да поново откријем ко сам, да се вратим вредностима које су ми усађене током одрастања.

Није више тренирала у гимнастичкој сали, али наставља да се бави спортом како би остала активна и бринула о свом здрављу. Мелани не искључује повратак такмичењима, али каже да ће то учинити само ако може да буде верна себи.

– Ако се вратим, желим да то урадим тако да задржим себе, своју личност, а не оно што су ми усадили. Желим да повратим задовољство и самопоуздање које сам изгубила.

Признаје да се њен однос према гимнастици променио:

– Тренутно себе не видим као гимнастичарку високог нивоа. Уживам у животу, радим шта желим, кад желим.

Мелани се фокусира на личне пројекте, као што су промоција гимнастике на Мартинику и рад са младим гимнастичарима.

– Желим да будем корисна, да организујем догађаје и делим тренутке с клубовима и новим генерацијама.

Мада је добила понуде да се придружи неким универзитетима у САД–у, одбила их је јер жели да избегне притисак тимских такмичења. Види се из тога у каквом је менталном стању кад има само 25 година, а не прихвата овакву понуду.