Noćne more olimpijskog sna

Francuskinja Melani de Hesus dos Santos jedna je od najistaknutijih gimnastičarki u Evropi…ili je to bila…sve zavisi iz kog ugla se gleda.

Posle traumatične epizode na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine, gde nije uspela da prođe kvalifikacije, odlučila je da više ne kroči u gimnastičku salu. S 25 godina, četvorostruka evropska šampionka i osvajačica bronzane medalje na svetskom timskom prvenstvu 2023. godine, prvi put je javno progovorila o svom novom životu, neizvesnosti koja je okružuje i drugoj strani sporta za one koji sanjaju o uspehu na Olimpijskim igrama.

U gimnastici, najpoznatiji sličan primer je Amerikanka Simon Bajls. Prošla je put od povlačenja na OI u Tokiju zbog problema s mentalnim zdravljem do sjaja u Parizu. U istom sportu, Melani de Hesus dos Santos, skoro godinu dana posle najvećeg takmičenja u Gradu svetlosti, prestonici njene otadžbine, rekla je za „Lekip“:

– Dobro sam. Okrenula sam stranicu. Uzela sam malo pauze na Martiniku. Bila sam na turneji po Sjedinjenim Američkim Državama sa Simon Bajls i putovala u Australiju. Život je lep.

Iskustvo u Parizu ostavilo je dubok trag na Melani, koja priznaje da su pripreme za Igre bile komplikovane.

– Tim je bio slomljen. Psihički smo bili iscrpljeni. Morala sam da pobegnem od gimnastike, da se distanciram. Osećala sam se kao robot, kao da sam programirana da budem najbolja gimnastičarka. Više nisam mogla da prepoznam sebe.

Njene reči pozivaju na razmišljanje o metodama treninga. One takođe postavljaju pitanja o tome kako frustracija i razočaranje mogu postati najveći neprijatelji za nekoga ko razmišlja samo o olimpijskoj medalji od trenutka kada se probudi do trenutka kada ode u krevet... Ogroman pritisak na mentalno zdravlje.

Posle Igara Melani je odlučila da se isključi iz sveta gimnastike i fokusira na svoje blagostanje.

– Oduvek sam volela ovaj sport, ali moja strast je postala posao. Sada želim da ponovo otkrijem ko sam, da se vratim vrednostima koje su mi usađene tokom odrastanja.

Nije više trenirala u gimnastičkoj sali, ali nastavlja da se bavi sportom kako bi ostala aktivna i brinula o svom zdravlju. Melani ne isključuje povratak takmičenjima, ali kaže da će to učiniti samo ako može da bude verna sebi.

– Ako se vratim, želim da to uradim tako da zadržim sebe, svoju ličnost, a ne ono što su mi usadili. Želim da povratim zadovoljstvo i samopouzdanje koje sam izgubila.

Priznaje da se njen odnos prema gimnastici promenio:

– Trenutno sebe ne vidim kao gimnastičarku visokog nivoa. Uživam u životu, radim šta želim, kad želim.

Melani se fokusira na lične projekte, kao što su promocija gimnastike na Martiniku i rad sa mladim gimnastičarima.

– Želim da budem korisna, da organizujem događaje i delim trenutke s klubovima i novim generacijama.

Mada je dobila ponude da se pridruži nekim univerzitetima u SAD–u, odbila ih je jer želi da izbegne pritisak timskih takmičenja. Vidi se iz toga u kakvom je mentalnom stanju kad ima samo 25 godina, a ne prihvata ovakvu ponudu.