Отац Партизановог јунака: Пуно ми је срце

Богдан Костић није Богом дан у Партизановој фамилији, али је у центру пажње фудбалске Србије у последњих 48 сати. Отац – Зоран, тренутно тренер ФАП-а, најсрећнији је човек у родном Чачку. Разлога је на претек.

- Чуо сам се са Богијем, срећан је и задовољан, нарочито из разлога што је на утакмици са кипарским АЕК-ом промашио онај проклети пенал. Свима нам је драго, без обзира на коју смо страну окренути, да млади фудбалер није пао, него се брзо подигао. Видео сам срећу у његовим речима, рекао ми је, укратко причајући о утакмици у Пољској, да је све било, једном речју, супер – причао је пуног срца Зоран Костић.

Шта сте рекли сину пред меч са Олександријом?

- Да игра опуштено, да буде храбар, да да све од себе и ужива у фудбалу. На срећу, тако је и испало. И мени је пуно срце због победе Партизана, његовог поготка, а поготово зреле, мудре и мушке игре црно-белих у Катовицама. Добио је награду у виду премијерног поготка за сениорски тим Партизана. Има ли шта лепше, и то још на европској сцени. Све честитке играчима и стручном штабу због битне победе и коефицијента на листи УЕФА. Видео сам невероватну жељу и борбеност код свих у црно-белом тиму, нека само тако наставе, нарочито ова српска деца.

Шта сте поручили наследнику?

- У десетак речи сипао сам му у главу да мора да остане чврсто на земљи, да стоји увек са обе ноге и да не сме да полети, јер нема летења у фудбалу. Мора да ради још јаче, да изгара, јер је то живот професионалца, да слуша људе у клубу, нарочито тренере.

Шта сте још приметили у саставу црно-белих?

- Пуно ми је срце због тога што су тројица Чачана играла у првом тиму – Јован Милошевић и Немања Трифуновић, поред нашег поноса – осмехнуо се Зоран Костић и наставља у даху: У граду на западној Морави морају да буду поносни. Јер је наше дете постигло нешто велико.

Отац српског бисера дете је чачанског Борца, од осмог разреда носио је дрес црвено-белих са Мораве, где је стигао из Школе фудбала Гуча.

- Највећи сам Богданов критичар, а какав сам то – најбоље њега да питате. Наша позитивна критика је конструктивна, чиним све за његов напредак, саветујем га знајући да има невероватан притисак. Успешнији је од мене, јер ја нисам играо за један од наша два највећа клуба и не могу да знам шта тај терет сам по себи носи. Знам на основу прича да није лако тако живети, није исто кад то чујеш и носиш на леђима. Увек му кажем да је могао боље, млад је, учи и још дуго ће... Често причамо после утакмица, желим да му скренем пажњу на то шта може да поправи како би био још бољи, а то је нормалан процес. Успешнији је од мене, иако је тек загазио у сениорски фудбал, међутим, нисам ни ја „тиква без корена“. Играо сам европске утакмице, квалификације за Лигу Европе у дресовима Актобеа и Жетисуа, казахстанских клубова, био сам капитен Борца из Чачка шест година у Суперлиги.

Богдан Костић је наследио спортске гене и од мајке Марије:

- Играла је одбојку у Чачку, али не на професионалном нивоу. Верујем да ће Богдан да буде понос породице. Драго ми је да Партизан као никад млађи тим има шта да каже и у Европи, а то има и предности и мане. Не бих рекао да то има више лоших ствари, напротив, јер су црно-бели показали у Пољској низ добрих страна. Партизан има јасну идеју, то што клуб из Хумске хоће, дечаци све феноменално носе. Тренеру Срђану Благојевићу свака част како је поставио игру, видели смо да без храбрости нема ништа. Карактер је најбитнија ставка у спорту – завршио је Зоран Костић, отац једног од јунака Парног ваљка у победи у Пољској.