Костић: Пун гас и у Хумској!

Црно-бели бисери блистају пуним сјајем, а један од њих је Богдан Костић. За само седам дана прошао је пут од трагичара до јунака, промашио је једанаестерац у последњој пенал-серији против АЕК-а из Ларнаке, а затим постигао сјајан погодак у Катовицама и дао велики допринос у победи над Олександријом у првом мечу другог кола квалификација за Лигу конференције:

- Заборавили смо утакмицу у Катовицама и мислима смо у реваншу на нашем стадиону. Наравно, утисци су позитивни због поготка, али гледамо даље и наредна утакмица је још важнија, с обзиром на то да морамо да изборимо пролаз у наредну рунду квалификација за Лигу конференције.

Талентовани крилни нападач је у окршају са вицешампионом Украјине тек трећи пут крочио на терен у црно-белом дресу, први пут као стартер и већ је постигао првенац.

- Феноменалан осећај! Постигао сам првенац, било би још боље да је на нашем стадиону, али срећан сам што сам дао гол. Добио сам подршку од свих саиграча, стручног штаба и свих из клуба. Наравно, морао сам и да се захвалим Милану Вукотићу на асистенцији.

Парни ваљак сутра дочекује популарне Грађане у реваншу другог кола квалификација за најмлађе европско такмичење, изабраници Срђана Благојевића имају два гола предности, али Богдан позива на опрез:

- Изаћи ћемо на терен са циљем да пружимо добру утакмицу, борбену, са пуно жеље, и верујем да ће резултат доћи. Нема опуштања, како кажу, 2:0 је најопаснији резултат и идемо пун гас и у реваншу.

Вицепрвак Украјине лане је пружао најбоље партије у историји клуба и далеко од тога да је лак противник.

- Олександрија је веома добра екипа, прошле сезоне је остварила историјски резултат, с обзиром на то да је у првенству била друга, испред Шахтјора. Имао је и ривал шансе, али на срећу Милош Крунић је био на нивоу.

Навијачи Партизана су се поново вратили на трибине стадиона у Хумској, против Кипрана више од 23 хиљаде сведока бодрило је црно-беле, а сутра ће на Топчидерском брду да се скупи још више Гробара.

- Наравно, очекујем више људи и још јачу подршку у односу на дуел са АЕК-ом. Отворена је и северна трибина, па нека навијачи што пре и на време обезбеде улазнице. Хвала навијачима на подршци, после утакмице са Украјинцима имали смо дочек на аеродрому и то је било заиста феноменално.

Партизан има најмлађи тим у историји клуба и осцилације су нормалне кад се погледа искуство црно-белих. Костић је открио како се осећао након што је промашио једанаестерац против клуба из Ларнаке:

- У том тренутку ми је било веома тешко, промашио сам пенал на првој утакмици у црно-белом дресу пред нашим навијачима. Али, морао сам да заборавим на то, окренуо сам се наредним изазовима.

Ипак, црно-бели бисер се већ у наредној утакмици искупио за промашени пенал.

- Много ми је помогао гол, али и то што је шеф Благојевић веровао у мене, ставио ме у стартних 11 против Олександрије. То ми је доста утицало на психу и успео сам да се подигнем и на неки начин вратим шефу указано поверење.

Последњих неколико година не цветају руже у Хумској, али коначно се појавила добра атмосфера око фудбалске секције црно-белих, како на трибинама, тако и у свлачионици.

- Атмосфера у екипи је сјајна, дуго се знамо из омладинске школе и већина нас је заједно прошла исту. Одрасли смо на Телеоптику заједно и сада стасавамо у првом тиму, наравно уз помоћ старијих играча која нам много значи, како на утакмицама, тако и на тренинзима. Сви смо као једна велика породица.

Парни ваљак у стартних 11 има углавном седморицу бонуса, али и неколико искусних асова који су кадри да Партизанову децу изведу на прави пут.

- Много значе савети Бибарса Натха, али морам да споменем и Гајса Захида, тренутно не игра, али тренира са нама и желим му да се што пре врати на терен. Наравно, Марко Милошевић нам много помаже, као и Александар Јовановић док је био, иако нас је тек упознао имали смо феноменалан однос. Марио Јурчевић, такође, ми помаже и током утакмице, јер покрива леву страну.

Костић се присетио периода како је завршио на „зеленом тепиху”:

- Од малих ногу, са четири године сам кренуо да играм фудбал. Наравно, то је кренуло испред зграде са друговима, па ме је отац повео на први тренинг у Борац, али нисам се много задржао, те сам отишао у ШК Гаучоси. Све је ишло у добром смеру и 2018. сам прешао у омладинску школу Партизана, црно-бели су ме приметили и раније, али био сам још мали и нисам могао да пређем.

Богдан је млад променио средину и срећу пронашао у Земуну.

- Цео живот постоји ривалство између Партизана и Звезде, још из периода кад сам играо испред зграде. Сви смо гледали на Партизан као велики клуб и кад позове, нема ту много размишљања. Прешао сам у Београд сам да живим са 13 година.

Црно-бели бисер завртао је прве циљеве у дресу Партизана:

- Циљ ми је да пружим добре партије и да шеф стекне поверење у мене. Тек сам прикључен првом тиму и много тога мора да се прође како бисмо зацртали неке друге циљеве.