Башта стадиона Партизана, мирис липе која цвета, група нешто старијих лица и амбијент који евоцира много успомена. Здравице, куцање чашом о чашу и препричавање анегдота са утакмица вољеног клуба. Жуборио је разговор испуњен љубављу према Партизану у легендарној Хумској улици, тачно негде око 20 часова.
А, онда су се појавили они, разговор и време као да су стали, све очи биле су упрте у мостић изнад баште, онај с ког су црно-бели хероји махнули присутнима. У трен ока, обојили су успомене, покренули слику и пробудили глад за успехом. Тачно 50 година по освајању седме титуле првака Југославије, прве после 11 година поста, Ненад Бјековић, Ненад Цветковић, Илија Завишић, Џевад Прекази, Радмило Иванчевић, Симо Николић... поново су се окупили, како би заједно са присутним навијачима и клупским званицама прославили пет деценија од историјске победе на љубљанском Олимпијом, можда најважнијег трофеја и прекретнице у црно-белој историји.
Подсећање на дане кад је окончана вишегодишња патња симболично је, у још једном тешком, садашњем, тренутку додатно ујединило црно-белу породицу и амбијент учинило сетнијим, нежнијим, лепшим.
Како то традиција и налаже историја памти хероје, а иако су сви актери дали неизмеран допринос, међу јунацима се највише истакао човек одлуке тог јулског послеподнева 1976. у главном граду Словеније – Ненад Бјековић.
Управо је једном од најлегендарнијих нападача славног клуба припала част да говором затвори формални део слављеничког банкета.
- Не знам шта бих рекао осим да је то био најважнији гол у мом животу. Цела та сезона, чак и та утакмица биле су јако тешке, али опет и као из бајке. Пресрећан сам што смо се окупили баш на овом месту, где смо пре тачно 50 година до јутра славили титулу. Знам да ће се та утакмица међу навијачима Партизана препричавати још дуго, дуго, чак и кад нас више не буде било. То је историјски важан тренутак за клуб – рекао Бјековић.
Тадашња ситуација умногоме је подсетила на садашњу, али и подстакла црно-беле да прихвате традиционалне врлине Парног ваљка и све оно што Партизан представља – инат, пркос, авангарду… Мотивациону поруку, баш налик таквим епитетима имао је и некадаши ас и функционер клуба из Хумске.
- Надам се да ћемо ускоро поново да славимо титулу, на истом овом месту, можда већ и крајем маја идуће године. Не знам имају ли нове генерације Партизана оно што је потребно, али мислим да имају. Од срца им желим много среће, радости, успеха. Желим им, али и свима нама да осетимо оно што је наша генерација осетила те давне 1976, да заједно поново осетимо ту љубав и тај понос – закључио је Бјековић, стрелац јединог гола у победи над Олимпијом педесет година раније.
Партизан је поново готово деценију без титуле, а подсећање на како су пост прекидали истински асови и легенде црно-белог тима могло би да буде добра основа, историјска лекција и кључна тачка за новије нараштаје, за неке нове „Партизанове бебе“.
ШАМПИОНИ У БОЋАЊУ СПЕЦИЈАЛНИ ГОСТИ
Црно-белу ноћ под сводовима стадиона ЈНА употпунили су и шампиони Србије у боћању.
Партизан је јуче у преподневним сатима освојио државну титулу и тако поново имао шампионе 11. јула, на тако важан и посебан датум у историји славног клуба.
ЛАЗОВИЋ ПОЗДРАВИО ЛЕГЕНДЕ
Данко Лазовић, с пуним правом, такође, легенда Партизана, сад генерални директор клуба из Хумске, присуством је поздравио шампионе из 1976.
Топли загрљаји, осмеси и речи хвале и пдоршке били су свеприсутни током „судара“ различитих генерација црно-белих идола.
ОМАЖ САИГРАЧИМА КОЈИ ВИШЕ НИСУ ТУ
На поновном окупљању црно-беле генерације, златним словима уписане у клупском споменару, Партизанова породица се присетила и аплаузом поздравила оне који више нису са њом.
Павле Грубјешић, Момчило Вукотић, Бошко Ђорђевић, Благоја Истатов, Драган Арсеновић, Радомир Антић, Борислав Ђуровић и тренер Томислав Калоперовић заувек су остали део тима, а некадашњи саиграчи су их се сетили уз осмех на лицу и по коју сузу.
ФОТО галерију можете погледати ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
