Број финала важнији од медаља

Некад је веслао, преносио знање другима, а данас води национални тим – Павле Јованов, човек који више од три деценије живи кајак. Повратак на позицију селектора обележен је не само медаљама и финалима, већ пре свега системским радом и потпуном посвећеношћу. За лидера репрезентације, прави успех није само тренутак на победничком постољу, већ дугорочан процес који се гради у тишини клубова, кроз труд, поверење и стрпљење. Круна тог пута нису само резултати, већ млади људи који настављају да тренирају, расту и сваког дана стреме да буду бољи.

Да ли сте задовољни учинком националног тима у досадашњем делу сезоне?

− Нема разлога да будем незадовољан. Почело је добро освајањем златне медаље Страхиње Драгосављевића у Сегедину. То је било уједно и моје прво одличје као селектор у другом мандату. Сезону смо отворили у добром ритму иако је мало другачија у односу на претходне. Разлог је што свако тестира посаде како би у наредној, кад се буду скупљали бодови за Олимпијске игре, био што спремнији. Ове године фокус није био толико на освајању медаља, већ сам желео да видим који су то момци и девојке који ће ући у А тим, ићи на пет међународних такмичења и стицати поене за Лос Анђелес 2028. Усредсређеност је била више на екипу него на појединачним резултатима – истакао је селектор Павле Јованов на почетку разговора за Спортски журнал.

Српски репрезентативци освојили су на Светском првенству у Португалији за јуниоре и млађе сениоре две златне медаље, бронзу и три четврта места. Резултати су премашили ваша очекивања?

− Знао сам да имамо шансу за одличја у млађим селекцијама. Почели смо 2019/20 да радимо с њима баш посвећено и на високом нивоу. Први пут смо, спортски директор Славиша Стајовић и ја, кренули да улажемо знатно више енергије и средстава. У јуниорским категоријама, очекивања су била озбиљнија и медаље извесније, јер је систем нашег рада морао кад-тад да донесе резултате. Да ли је златна, бронзана или четврто место, нисам могао да предвидим. Код сениора је ситуација била другачија. Евентуално сам могао да претпоставим за Страхињу, али за друге се нисам усудио да дајем прогнозе.

Наша земља надмашила је прошлогодишњи биланс с Планетарног шампионата у Пловдиву. Шта је пресудило за такав искорак?

− Улажемо доста, али не само у смислу ресурса као што су одласци на такмичења и припреме. Оно чиме се највише бавим и што је од изузетног значаја је примена науке у спорту. Целе зиме смо тестирали и радили разна истраживања на јуниорима, млађим сениорима и сениорима. Гледали смо какве су могућности, шта можемо да променимо како би напредовали. И то је направило мали искорак у односу на прошлу сезону. Тешко је надмашити себе из године у годину, али свакако да је ово изузетан резултат и лепо је кад упоредиш и видиш да си бољи. Осим тога, важан је стручни штаб и задовољство ми је што имамо добре тренере. У тиму су професори који су задужени само за суплементацију, спортски психолози, физиотерапеути и лекари.

Многи мере успешност такмичења по броју освојених медаља, али наши такмичари су ушли у 10 А финала. У којој мери резултати потврђују да имамо талентоване младе људе?

− Број финала одраз је квалитета једне репрезентације и систематског рада, а медаље показатељ талента и спортске среће. Без обзира што то можда није популарно, али као неко ко води цео тим од кадета до сениора, важније ми је то колико смо били у завршници такмичења, колико имамо учесника у репрезентацији, како и куда иде њихова каријера. Медаље су само крајњи производ процеса. Нека одличја остану такмичарима, а број финала буде доказ онога што заједнички радимо и градимо у савезу.

Осмо место у генералном пласману међу 66 земаља и друго најуспешније Светско првенство за јуниоре и млађе сениоре, колико је податак важан за српски кајак?

− Волео бих кад би тај податак значио да ће држава мало више помагати у финансијском смислу. Имамо одличну сарадњу и пуну подршку од Олимпијског комитета и Министарства спорта. Издвајају средства за мање спортове као што је кајак. Нама никад довољно, јер имамо прилично трошкова. То су нису прохтеви већ потребе. Значило би нам и кад би привукли спонзоре. Рецимо, да приватна предузећа виде интерес, да се кроз спорт рекламирају или да деле вредности које делимо и ми па да нађемо заједничку добробит. Кајак заслужује више простора, важно је да смо присутни у медијима, јер мислим да то недостаје. Вероватно је мало оних који знају за нас и резултате које постижемо. 

Мађарска, Италија и Немачка и даље су доминантне земље, шта им омогућава толику супериорност?

− Немачка примењује науку у спорту, имају чамац дизајниран искључиво за њих, раде дијагностику тренинга и све то доводи до доминантности. Мађарска је најпознатија по масовности и то није случајност, уверио сам се. Био сам у једној основној школи у Сегедину и видео сам на ходницима плакатe с илустрованом сликом кајака и весла. Директор школе ми је рекао да је цела установа посвећена усмеравању деце у кајак. Држао сам предавање и питао сам колико њих тренира, пола разреда је дигло руку. Реч је о само једном разреду једне школе, једноставно се може закључити колико је спорт популаран у Мађарској. На основу толиког узорка деце, квалитет мора да исплива, док се ми у Србији боримо с егзистенцијалним проблемима. Зато бих рекао да су наша деца изузетно талентована, јер од толико малог броја који тренирају, ипак имамо светске и европске прваке. Можда би држава у том смислу могла да помогне, нису нужно само новац и спонзори у питању, да створи везу основних школа и спорта. Кад би имали десет пута већу масовност, одмах би и клубови боље радили, мој посао би био и лакши и у исто време тежи да изаберем ко је најбољи. Наука, масовност и медији, то су три кључне ствари.

Колико Вас успеси испуњавају као селектора – да ли сте поносни на новитете које сте увели а што даје резултат?

− Одговорност је, али и велика ми је част да радим, у кајаку сам 30 година. Прво као такмичар, репрезентативац, тренер, а онда и као селектор. Испуњава ме кад видим да системски решавамо ствари и да успеси више нису случајни. Ипак, поносан сам више на децу, а не толико на себе. Сва знања и искуства која имам уложио сам у то да осмислим софтвер који смо назвали „Орлово весло”. То је апликација која прати наше спортисте, омогућава тренерима и мени да видимо на дневном нивоу шта су радили на тренингу, како се крећу поједини параметри, како су спавали, како се осећају, да ли су расположени. Замисао је била да, кад се заврши неко такмичење на којем је било успеха, видимо шта је довело до тога. Исто тако и кад резултати изостану, да се не хватамо за главу и питамо зашто се то догодило. Идеја је да предупредимо оне ствари које су у нашој моћи.

Крајем августа следи Светско првенство у Милану за сениоре, каква су очекивања?

− Очекујемо добар пласман Страхиње. Не волим да дајем прогнозе за 200, јер је то попут трчања на 100 метара. Наравно да бисмо волели да Драгосављевић буде поново најбољи, али како може да буде први, тако може да буде и седми. Све се у истој секунди дешава и све је могуће. Навијамо за Милицу, као и да се двосед и четверци боре за финала. Очекивања су реална, али не бих волео ником да наметнем притисак – закључио је селектор Павле Јованов.