Broj finala važniji od medalja

Nekad je veslao, prenosio znanje drugima, a danas vodi nacionalni tim – Pavle Jovanov, čovek koji više od tri decenije živi kajak. Povratak na poziciju selektora obeležen je ne samo medaljama i finalima, već pre svega sistemskim radom i potpunom posvećenošću. Za lidera reprezentacije, pravi uspeh nije samo trenutak na pobedničkom postolju, već dugoročan proces koji se gradi u tišini klubova, kroz trud, poverenje i strpljenje. Kruna tog puta nisu samo rezultati, već mladi ljudi koji nastavljaju da treniraju, rastu i svakog dana streme da budu bolji.

Da li ste zadovoljni učinkom nacionalnog tima u dosadašnjem delu sezone?

− Nema razloga da budem nezadovoljan. Počelo je dobro osvajanjem zlatne medalje Strahinje Dragosavljevića u Segedinu. To je bilo ujedno i moje prvo odličje kao selektor u drugom mandatu. Sezonu smo otvorili u dobrom ritmu iako je malo drugačija u odnosu na prethodne. Razlog je što svako testira posade kako bi u narednoj, kad se budu skupljali bodovi za Olimpijske igre, bio što spremniji. Ove godine fokus nije bio toliko na osvajanju medalja, već sam želeo da vidim koji su to momci i devojke koji će ući u A tim, ići na pet međunarodnih takmičenja i sticati poene za Los Anđeles 2028. Usredsređenost je bila više na ekipu nego na pojedinačnim rezultatima – istakao je selektor Pavle Jovanov na početku razgovora za Sportski žurnal.

Srpski reprezentativci osvojili su na Svetskom prvenstvu u Portugaliji za juniore i mlađe seniore dve zlatne medalje, bronzu i tri četvrta mesta. Rezultati su premašili vaša očekivanja?

− Znao sam da imamo šansu za odličja u mlađim selekcijama. Počeli smo 2019/20 da radimo s njima baš posvećeno i na visokom nivou. Prvi put smo, sportski direktor Slaviša Stajović i ja, krenuli da ulažemo znatno više energije i sredstava. U juniorskim kategorijama, očekivanja su bila ozbiljnija i medalje izvesnije, jer je sistem našeg rada morao kad-tad da donese rezultate. Da li je zlatna, bronzana ili četvrto mesto, nisam mogao da predvidim. Kod seniora je situacija bila drugačija. Eventualno sam mogao da pretpostavim za Strahinju, ali za druge se nisam usudio da dajem prognoze.

Naša zemlja nadmašila je prošlogodišnji bilans s Planetarnog šampionata u Plovdivu. Šta je presudilo za takav iskorak?

− Ulažemo dosta, ali ne samo u smislu resursa kao što su odlasci na takmičenja i pripreme. Ono čime se najviše bavim i što je od izuzetnog značaja je primena nauke u sportu. Cele zime smo testirali i radili razna istraživanja na juniorima, mlađim seniorima i seniorima. Gledali smo kakve su mogućnosti, šta možemo da promenimo kako bi napredovali. I to je napravilo mali iskorak u odnosu na prošlu sezonu. Teško je nadmašiti sebe iz godine u godinu, ali svakako da je ovo izuzetan rezultat i lepo je kad uporediš i vidiš da si bolji. Osim toga, važan je stručni štab i zadovoljstvo mi je što imamo dobre trenere. U timu su profesori koji su zaduženi samo za suplementaciju, sportski psiholozi, fizioterapeuti i lekari.

Mnogi mere uspešnost takmičenja po broju osvojenih medalja, ali naši takmičari su ušli u 10 A finala. U kojoj meri rezultati potvrđuju da imamo talentovane mlade ljude?

− Broj finala odraz je kvaliteta jedne reprezentacije i sistematskog rada, a medalje pokazatelj talenta i sportske sreće. Bez obzira što to možda nije popularno, ali kao neko ko vodi ceo tim od kadeta do seniora, važnije mi je to koliko smo bili u završnici takmičenja, koliko imamo učesnika u reprezentaciji, kako i kuda ide njihova karijera. Medalje su samo krajnji proizvod procesa. Neka odličja ostanu takmičarima, a broj finala bude dokaz onoga što zajednički radimo i gradimo u savezu.

Osmo mesto u generalnom plasmanu među 66 zemalja i drugo najuspešnije Svetsko prvenstvo za juniore i mlađe seniore, koliko je podatak važan za srpski kajak?

− Voleo bih kad bi taj podatak značio da će država malo više pomagati u finansijskom smislu. Imamo odličnu saradnju i punu podršku od Olimpijskog komiteta i Ministarstva sporta. Izdvajaju sredstva za manje sportove kao što je kajak. Nama nikad dovoljno, jer imamo prilično troškova. To su nisu prohtevi već potrebe. Značilo bi nam i kad bi privukli sponzore. Recimo, da privatna preduzeća vide interes, da se kroz sport reklamiraju ili da dele vrednosti koje delimo i mi pa da nađemo zajedničku dobrobit. Kajak zaslužuje više prostora, važno je da smo prisutni u medijima, jer mislim da to nedostaje. Verovatno je malo onih koji znaju za nas i rezultate koje postižemo. 

Mađarska, Italija i Nemačka i dalje su dominantne zemlje, šta im omogućava toliku superiornost?

− Nemačka primenjuje nauku u sportu, imaju čamac dizajniran isključivo za njih, rade dijagnostiku treninga i sve to dovodi do dominantnosti. Mađarska je najpoznatija po masovnosti i to nije slučajnost, uverio sam se. Bio sam u jednoj osnovnoj školi u Segedinu i video sam na hodnicima plakate s ilustrovanom slikom kajaka i vesla. Direktor škole mi je rekao da je cela ustanova posvećena usmeravanju dece u kajak. Držao sam predavanje i pitao sam koliko njih trenira, pola razreda je diglo ruku. Reč je o samo jednom razredu jedne škole, jednostavno se može zaključiti koliko je sport popularan u Mađarskoj. Na osnovu tolikog uzorka dece, kvalitet mora da ispliva, dok se mi u Srbiji borimo s egzistencijalnim problemima. Zato bih rekao da su naša deca izuzetno talentovana, jer od toliko malog broja koji treniraju, ipak imamo svetske i evropske prvake. Možda bi država u tom smislu mogla da pomogne, nisu nužno samo novac i sponzori u pitanju, da stvori vezu osnovnih škola i sporta. Kad bi imali deset puta veću masovnost, odmah bi i klubovi bolje radili, moj posao bi bio i lakši i u isto vreme teži da izaberem ko je najbolji. Nauka, masovnost i mediji, to su tri ključne stvari.

Koliko Vas uspesi ispunjavaju kao selektora – da li ste ponosni na novitete koje ste uveli a što daje rezultat?

− Odgovornost je, ali i velika mi je čast da radim, u kajaku sam 30 godina. Prvo kao takmičar, reprezentativac, trener, a onda i kao selektor. Ispunjava me kad vidim da sistemski rešavamo stvari i da uspesi više nisu slučajni. Ipak, ponosan sam više na decu, a ne toliko na sebe. Sva znanja i iskustva koja imam uložio sam u to da osmislim softver koji smo nazvali „Orlovo veslo”. To je aplikacija koja prati naše sportiste, omogućava trenerima i meni da vidimo na dnevnom nivou šta su radili na treningu, kako se kreću pojedini parametri, kako su spavali, kako se osećaju, da li su raspoloženi. Zamisao je bila da, kad se završi neko takmičenje na kojem je bilo uspeha, vidimo šta je dovelo do toga. Isto tako i kad rezultati izostanu, da se ne hvatamo za glavu i pitamo zašto se to dogodilo. Ideja je da predupredimo one stvari koje su u našoj moći.

Krajem avgusta sledi Svetsko prvenstvo u Milanu za seniore, kakva su očekivanja?

− Očekujemo dobar plasman Strahinje. Ne volim da dajem prognoze za 200, jer je to poput trčanja na 100 metara. Naravno da bismo voleli da Dragosavljević bude ponovo najbolji, ali kako može da bude prvi, tako može da bude i sedmi. Sve se u istoj sekundi dešava i sve je moguće. Navijamo za Milicu, kao i da se dvosed i četverci bore za finala. Očekivanja su realna, ali ne bih voleo nikom da nametnem pritisak – zaključio je selektor Pavle Jovanov.