Милко Ђуровски у породичном дому у Марибору прати сва збивања у српском фудбалу. Посматрао је Звездин успех у Пољској, такође, дуел Партизана са Хибернијаном, уочи реванша са Шкотима наглас је размишљао:
- Друго време било је кад сам играо фудбал, Селтик је имао феноменалну екипу, ради се о великом клубу, уз раме Ренџерсу. Ту негде су Абердин и Хартс, а ривалство два највећа тима је као српски вечити дерби. Али, тамо су једни католици, а други протестанти, па је ривалство још веће. Сви знамо да Шкоти играју дугим лоптама, да их „набијају” у простор испред противничког гола, међутим, све се променило, странаца је много у сваком клубу, у Србији поготово. Мало ми је криво што је све мање домаћих играча.
Млађи од легендарне браће, годинама најпопуларније у југословенском фудбалу, памти добро Партизанов двомеч са Селтиком.
- У Мостару смо победили 2:1, а у реваншу у Глазгову изгубили 4:5. Тада се гледало другачије, постигли смо четири гола и прошли даље, јер се вредновао гол у гостима, у то време и то је по мом мишљењу боље.
Милко Ђуровски био је један од најбољих адута тадашњег тренера Ивана Голца у Глазгову и стрелац једног од четири гола.
- Партизан можда победи 3:0 у Шкотској, ништа није искључено. У моје време биле су квалитетније екипе, играо се другачији фудбал, мање утакмица, а сад су често и по три недељно. Сећамо се да су Лилестрем и Молде били знатно слабији, сад је фудбал, глобално гледано, много напредовао, тако да ни екипе из мање популарне фудбалске земље нису више мачији кашаљ. Фудбал се променио, ни Енглези више не играју на трку и тучу.
Љубимац Звездиних навијача у другој половини 80-их година, а онда миљеник Партизановаца, многима је пре скоро четири деценије преласком са Маракане у Хумску натерао сузе на очи. Из разговора се стекао утисак да буквално жели да одигра утакмицу у Единбургу, макар једно полувреме. Фудбал је Милкова љубав, рудник знања, а о раскоши може да се прича данима и ноћима. Такав дриблер и голгетер рађа се једном у сто година, није чудо што је палио фудбалску Југославију на свим стадионима.
- Партизан има шансе, али мора први да постигне гол. Резултати често знају да преваре, црно-бели не смеју пре Шкота да ваде лопту из своје мреже. Предлажем да ставе мреже, ови наши између статива, да лопта не прође – нашалио се Ђуровски и наставио:
- Дакле, одбрана мора да игра јаче, паметније и мудрије. Црно-бели немају шта да изгубе, морају да нападну ривала, почев од одбране. Такође, да схвате утакмицу као да је играју у Београду. Немају избора, али ово садашње време није за упоређивање са „оним“. Српска лига и југословенска није за поређење. Наш тадашњи фудбал био је међу пет, шест лига у Европи.
СЕЛТИК ЈЕ ЗА ХИБЕРНИЈАН РЕАЛ МАДРИД
Сјајна „десетка“, виртуоз са лоптом, дизао је публику на ноге, свеједно да ли је волела Звездаше или Партизановце.
- Верујем да Партизан може да избаци Хибернијан, баш као што је моја генерација то урадила против Селтика у сезони 1989/90. Селтик је за Хибернијан исти што и Реал Мадрид, али црно-бели ће морати сутра да запну, и то добро, из петних жила, да превазиђу себе. Партизан је у кризи, навијам за Звезду и уопште српски фудбал, међутим, волео бих да и други представник прође даље, елиминација Шкота много би нам донела. Европски бодови су најбитнији, имају адекватну цену, замајац су за будућност.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
