Југовић изабрао идеалних 11: Нађ, Недвед, Савићевић, Роналдо…

Гостујући у емисији ’Мојих ТОП 11’, Владимир Југовић је саставио идеалан тим од некадашњих саиграча, поштујући стриктна правила – по један играч из сваког клуба за који је играо, а из репрезентације неко са ким никада није играо у клубу.

...

ВОЛФГАНГ КНАЛЕР (АДМИРА ВАКЕР)

„Имао је тада 50 година, најстарији играч у историји аустријске лиге и један од најстаријих у европском фудбалу. Велики професионалац. Да није тако, не би ни трајао толико дуго. Био је члан аустријског тима на Светском првенству у Француској. Његов брат Валтер је играо на позицији нападача и постигао преко 120 голова у Бундеслиги Аустрије.“

МИРОСЛАВ ЂУКИЋ (РАД)

„Велики професионалац чији је таленат у бившој Југи био мало запостављен. То је и доказао играма у Ла Коруњи и Валенсији. Оставио је дубок траг у шпанском фудбалу. Жао ми је што фантастичну каријеру није крунисао трофејом Лиге шампиона. Био сам у Милану када је са Валенсијом изгубио на пенале против Бајерна. Доказао се и у тренерском послу, сећам се оне утакмице на Маракани када је с Партизаном очитао лекцију Црвеној звезди. За стручњака са таквим искуством мора да буде места у српском фудбалу.“ 

...

СТАНКО СВИТЛИЦА (АЛЕН)

„Ваљда се неће наљутити што сам га ставио на бека. Шта га брига, погледај са каквим се именима нашао у тиму. Ален се десио случајно. Играо сам мали фудбал на Мајорки код мог пријатеља Хелмута Шпикера који је кроз шалу рекао: ’ти би у мом клубу био најстандарднији играч’. Ја се насмејем и кажем: “зашто да не”. То су неке ситуације које се једноставно догоде, не размишљаш превише, само зажмуриш и донесеш одлуку. Тај период ми је помогао да направим пресек каријере.“

ПАТРИС ЕВРА (МОНАКО)

„Дошао је из Монце у Француску и после две сезоне у Ници, стигао код нас у Монако. Не пратим ове његове постове на друштвеним мрежама, али знам да је врло интересантан момак. Ја сам га упознао у раној фази каријере, касније се доказао у дресовима Јунајтеда, Јувентуса и француске репрезентације. Размишљао сам и о Рафи Маркезу, али ми се Евра више уклапа на позицији левог бека. Исто тако не могу да ставим Бирофа поред ових ’звери’ које имам на располагању за три места у шпицу“.

АЛБЕРТ НАЂ (РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СФРЈ)

„И њега морам на погрешну позицију. Нека му то буде сатисфакција што није ишао са нама на Светско првенство у Француску. Ето, да сам ја био селектор, Ади би се сигурно нашао на списку путника. Тада је одбио да игра бека, ваљда ће према мени имати разумевања. Ипак нас везују лепе успомене. Случајно сам се сетио тога, јер ми фали штопер и не видим кога другог да упарим са Ђуком. Ставио бих Пиксија, али не испуњавам ваше критеријуме. Играли смо једну утакмицу у Звезди против Сарајева, а у Келну сам седео на клупи.“

ПАВЕЛ НЕДВЕД (ЛАЦИО)

„Скоро сви играчи из мог тима обављају данас битне улоге у европском фудбалу, што довољно говори о њиховим карактерима. Павел је увек важио за најспремнијег играча у екипи. Никада себи није приуштио ни најмањи луксуз. Те сезоне у Лацију ниједном није изашао у шетњу до града. Стално је говорио: ’дај само да се заврши првенство, па да мало обиђем Рим’. Ја сам био поборник суровог професионализма, али је код Недведа то заиста било на екстремном нивоу. ’Златна лопта’ је стигла као заслужена почаст за једну велику каријеру“.

РОБЕРТО МАНЧИНИ (САМПДОРИЈА)

„Питао се за све и свашта у Сампдорији. Ниједна одлука није могла да се донесе без његове сагласности. Вероватно је било и до Вујкетове препоруке, али тешко да бих заиграо за Сампдорију да је Манчо био против тог трансфера. Он је тада обављао улогу капитена, тренера, спортског директора, председника клуба. Свиђа ми се што је и као тренер наставио да диктира модне трендове. Важио је за најелегантнијег фудбалера на свету, од њега је Брунело Кучинели прекопирао стил и направио бум у модној индустрији. Ово што сада видите у Кучинеловим каталозима, то је Манчо ’фурао’ пре 30 година (током партије карата пред меч са Грасхоперсом, заједно са Вијалијем искреирао модел црвеног дреса Сампдорије, јер плава и бела гарнитура нису долазили у обзир због истих боја швајцарског клуба, прим.аут)“.

ЗИНЕДИН ЗИДАН (ЈУВЕНТУС)

„Није исто довести Роналда из Реала за 100 милиона и Зидана из Бордоа за седам милиона. Мођи је то радио феноменално. Треба довести ’Зидана’ када још није ’Зидан’ и направити од њега најбољег играча на свету. Смета ми кад оспоравају тај наш Јуве, пошто знам колико се труда и зноја крило иза тих успеха. Током припрема нисмо имали времена за предах. Ујутру теретана, па 3 до 9 километара сувог трчања. Поподне игра и тактика, а увече још један тренинг и разгибавање. Убеђен сам да данас ниједна екипа не ради као ми код Липија. Све има своју цену, било је много повреда, али и много трофеја. Радује ме да се Зидан доказао и на тренерској клупи, мада је лакше са Реалом освојити Лигу шампиона него са Ајаксом или Црвеном звездом.“

ДЕЈАН САВИЋЕВИЋ (ЦРВЕНА ЗВЕЗДА)

„Страшно поштујем Деју јер сам се од првог дана у Звезди уверио какав је карактер. Ти као млад играч, одмах видиш да ли је неко искрен, поштен и добар човек. Он ми је први пришао, прихватио ме и помогао ми да лакше схватим захтеве првог тима. Никада нећу да заборавим његов продор и гол против Бајерна у Минхену. У пуном трку, врхунска техника шута. Па асистенција за мој гол у Токију. То могу само вансеријски играчи. Да у Софији против Сампдорије није играо са повредом мишића, можда бисмо били у још једном финалу Купа шампиона.“

ЛУИС НАЗАРИО ДА ЛИМА РОНАЛДО (ИНТЕР)

„Играо сам са много ведета, сматрам да сам заслужено доспео у крем европског фудбала и сви су они били ту негде, на мом нивоу. Али је Роналдо у односу на све, имао класу више. Брзина, снага, техника. И дан данас када гледам на ’јутјубу’ неке његове потезе из ПСВ Ајндховена, запитам се да ли је све то реално. Једини фудбалер који је мене лично импресионирао. Са другима си могао ’један на један’, отприлике назиреш шта знају, колико могу и шта ти је чинити. Са њим ниси знао ништа. Шта ће да уради с лоптом, којом ће ногом да дрибла, на коју страну да крене... Просто енигма. И све природан таленат. То не може да се научи. Ко да те научи?“

КРИСТИЈАН ВИЈЕРИ (АТЛЕТИКО МАДРИД)

„Антић ме је једне вечери позвао телефоном и поставио ми једноставно питање: ’Пипо или Вијери’. Рекао сам му да је Бобо у том тренутку боље решење за Атлетико. Колико сам био у прави говори бројка од 29 голова у дресу мадридског клуба. Не знам да ли је Пипо сазнао да сам му ’покварио’ трансфер у Шпанију, ето може сада да сазна. Састали смо се те сезоне у полуфиналу Купа УЕФА. Вијери је сваки дан звао из Мадрида и убеђивао ме да пређем у Атлетико. ’Дођи, па дођи’. И шта се десило? Ја потпишем за Атлетико, он спакује кофере и оде у Лацио. Наравоученије – не веруј никада фудбалерима. Нису искрени.“

ТРЕНЕР: ЉУПКО ПЕТРОВИЋ (ЦРВЕНА ЗВЕЗДА)

„Звезда је у својој историји играла само два европска финала и то није случајно. Први пут је тренер био Бранко Станковић, други пут Љупко Петровић. Ни то није случајно. Запитајте се зашто су само њих двојица догурала тако далеко. Можда зато што су радили ’мало’ поштеније од других. Због Љупка сам се и вратио из Рада у Црвену звезду. Важио је за стручњака коме је терен једино мерило у процени квалитета неког играча.“