Jugović izabrao idealnih 11: Nađ, Nedved, Savićević, Ronaldo…

Gostujući u emisiji ’Mojih TOP 11’, Vladimir Jugović je sastavio idealan tim od nekadašnjih saigrača, poštujući striktna pravila – po jedan igrač iz svakog kluba za koji je igrao, a iz reprezentacije neko sa kim nikada nije igrao u klubu.

...

VOLFGANG KNALER (ADMIRA VAKER)

„Imao je tada 50 godina, najstariji igrač u istoriji austrijske lige i jedan od najstarijih u evropskom fudbalu. Veliki profesionalac. Da nije tako, ne bi ni trajao toliko dugo. Bio je član austrijskog tima na Svetskom prvenstvu u Francuskoj. Njegov brat Valter je igrao na poziciji napadača i postigao preko 120 golova u Bundesligi Austrije.“

MIROSLAV ĐUKIĆ (RAD)

„Veliki profesionalac čiji je talenat u bivšoj Jugi bio malo zapostavljen. To je i dokazao igrama u La Korunji i Valensiji. Ostavio je dubok trag u španskom fudbalu. Žao mi je što fantastičnu karijeru nije krunisao trofejom Lige šampiona. Bio sam u Milanu kada je sa Valensijom izgubio na penale protiv Bajerna. Dokazao se i u trenerskom poslu, sećam se one utakmice na Marakani kada je s Partizanom očitao lekciju Crvenoj zvezdi. Za stručnjaka sa takvim iskustvom mora da bude mesta u srpskom fudbalu.“ 

...

STANKO SVITLICA (ALEN)

„Valjda se neće naljutiti što sam ga stavio na beka. Šta ga briga, pogledaj sa kakvim se imenima našao u timu. Alen se desio slučajno. Igrao sam mali fudbal na Majorki kod mog prijatelja Helmuta Špikera koji je kroz šalu rekao: ’ti bi u mom klubu bio najstandardniji igrač’. Ja se nasmejem i kažem: “zašto da ne”. To su neke situacije koje se jednostavno dogode, ne razmišljaš previše, samo zažmuriš i doneseš odluku. Taj period mi je pomogao da napravim presek karijere.“

PATRIS EVRA (MONAKO)

„Došao je iz Monce u Francusku i posle dve sezone u Nici, stigao kod nas u Monako. Ne pratim ove njegove postove na društvenim mrežama, ali znam da je vrlo interesantan momak. Ja sam ga upoznao u ranoj fazi karijere, kasnije se dokazao u dresovima Junajteda, Juventusa i francuske reprezentacije. Razmišljao sam i o Rafi Markezu, ali mi se Evra više uklapa na poziciji levog beka. Isto tako ne mogu da stavim Birofa pored ovih ’zveri’ koje imam na raspolaganju za tri mesta u špicu“.

ALBERT NAĐ (REPREZENTACIJA SFRJ)

„I njega moram na pogrešnu poziciju. Neka mu to bude satisfakcija što nije išao sa nama na Svetsko prvenstvo u Francusku. Eto, da sam ja bio selektor, Adi bi se sigurno našao na spisku putnika. Tada je odbio da igra beka, valjda će prema meni imati razumevanja. Ipak nas vezuju lepe uspomene. Slučajno sam se setio toga, jer mi fali štoper i ne vidim koga drugog da uparim sa Đukom. Stavio bih Piksija, ali ne ispunjavam vaše kriterijume. Igrali smo jednu utakmicu u Zvezdi protiv Sarajeva, a u Kelnu sam sedeo na klupi.“

PAVEL NEDVED (LACIO)

„Skoro svi igrači iz mog tima obavljaju danas bitne uloge u evropskom fudbalu, što dovoljno govori o njihovim karakterima. Pavel je uvek važio za najspremnijeg igrača u ekipi. Nikada sebi nije priuštio ni najmanji luksuz. Te sezone u Laciju nijednom nije izašao u šetnju do grada. Stalno je govorio: ’daj samo da se završi prvenstvo, pa da malo obiđem Rim’. Ja sam bio pobornik surovog profesionalizma, ali je kod Nedveda to zaista bilo na ekstremnom nivou. ’Zlatna lopta’ je stigla kao zaslužena počast za jednu veliku karijeru“.

ROBERTO MANČINI (SAMPDORIJA)

„Pitao se za sve i svašta u Sampdoriji. Nijedna odluka nije mogla da se donese bez njegove saglasnosti. Verovatno je bilo i do Vujketove preporuke, ali teško da bih zaigrao za Sampdoriju da je Mančo bio protiv tog transfera. On je tada obavljao ulogu kapitena, trenera, sportskog direktora, predsednika kluba. Sviđa mi se što je i kao trener nastavio da diktira modne trendove. Važio je za najelegantnijeg fudbalera na svetu, od njega je Brunelo Kučineli prekopirao stil i napravio bum u modnoj industriji. Ovo što sada vidite u Kučinelovim katalozima, to je Mančo ’furao’ pre 30 godina (tokom partije karata pred meč sa Grashopersom, zajedno sa Vijalijem iskreirao model crvenog dresa Sampdorije, jer plava i bela garnitura nisu dolazili u obzir zbog istih boja švajcarskog kluba, prim.aut)“.

ZINEDIN ZIDAN (JUVENTUS)

„Nije isto dovesti Ronalda iz Reala za 100 miliona i Zidana iz Bordoa za sedam miliona. Mođi je to radio fenomenalno. Treba dovesti ’Zidana’ kada još nije ’Zidan’ i napraviti od njega najboljeg igrača na svetu. Smeta mi kad osporavaju taj naš Juve, pošto znam koliko se truda i znoja krilo iza tih uspeha. Tokom priprema nismo imali vremena za predah. Ujutru teretana, pa 3 do 9 kilometara suvog trčanja. Popodne igra i taktika, a uveče još jedan trening i razgibavanje. Ubeđen sam da danas nijedna ekipa ne radi kao mi kod Lipija. Sve ima svoju cenu, bilo je mnogo povreda, ali i mnogo trofeja. Raduje me da se Zidan dokazao i na trenerskoj klupi, mada je lakše sa Realom osvojiti Ligu šampiona nego sa Ajaksom ili Crvenom zvezdom.“

DEJAN SAVIĆEVIĆ (CRVENA ZVEZDA)

„Strašno poštujem Deju jer sam se od prvog dana u Zvezdi uverio kakav je karakter. Ti kao mlad igrač, odmah vidiš da li je neko iskren, pošten i dobar čovek. On mi je prvi prišao, prihvatio me i pomogao mi da lakše shvatim zahteve prvog tima. Nikada neću da zaboravim njegov prodor i gol protiv Bajerna u Minhenu. U punom trku, vrhunska tehnika šuta. Pa asistencija za moj gol u Tokiju. To mogu samo vanserijski igrači. Da u Sofiji protiv Sampdorije nije igrao sa povredom mišića, možda bismo bili u još jednom finalu Kupa šampiona.“

LUIS NAZARIO DA LIMA RONALDO (INTER)

„Igrao sam sa mnogo vedeta, smatram da sam zasluženo dospeo u krem evropskog fudbala i svi su oni bili tu negde, na mom nivou. Ali je Ronaldo u odnosu na sve, imao klasu više. Brzina, snaga, tehnika. I dan danas kada gledam na ’jutjubu’ neke njegove poteze iz PSV Ajndhovena, zapitam se da li je sve to realno. Jedini fudbaler koji je mene lično impresionirao. Sa drugima si mogao ’jedan na jedan’, otprilike nazireš šta znaju, koliko mogu i šta ti je činiti. Sa njim nisi znao ništa. Šta će da uradi s loptom, kojom će nogom da dribla, na koju stranu da krene... Prosto enigma. I sve prirodan talenat. To ne može da se nauči. Ko da te nauči?“

KRISTIJAN VIJERI (ATLETIKO MADRID)

„Antić me je jedne večeri pozvao telefonom i postavio mi jednostavno pitanje: ’Pipo ili Vijeri’. Rekao sam mu da je Bobo u tom trenutku bolje rešenje za Atletiko. Koliko sam bio u pravi govori brojka od 29 golova u dresu madridskog kluba. Ne znam da li je Pipo saznao da sam mu ’pokvario’ transfer u Španiju, eto može sada da sazna. Sastali smo se te sezone u polufinalu Kupa UEFA. Vijeri je svaki dan zvao iz Madrida i ubeđivao me da pređem u Atletiko. ’Dođi, pa dođi’. I šta se desilo? Ja potpišem za Atletiko, on spakuje kofere i ode u Lacio. Naravoučenije – ne veruj nikada fudbalerima. Nisu iskreni.“

TRENER: LjUPKO PETROVIĆ (CRVENA ZVEZDA)

„Zvezda je u svojoj istoriji igrala samo dva evropska finala i to nije slučajno. Prvi put je trener bio Branko Stanković, drugi put Ljupko Petrović. Ni to nije slučajno. Zapitajte se zašto su samo njih dvojica dogurala tako daleko. Možda zato što su radili ’malo’ poštenije od drugih. Zbog Ljupka sam se i vratio iz Rada u Crvenu zvezdu. Važio je za stručnjaka kome je teren jedino merilo u proceni kvaliteta nekog igrača.“