Милетић верује да Партизан може да се бори за титулу: Навијачи да буду уз играче и кад буде тешко

Партизан је пуних осам година без титуле. Најближи је био у сезони 2021/22, кад је завршио на другом месту са 98 бодова, два мање од Црвене звезде. Многи и даље памте ту сезону и трку вечитих ривала за шампионски трофеј.

Тренер Срђан Благојевић и играчи имају испред исти циљ. Црно-бели су успели да остваре максималне четири победе од почетка првенства, уколико наставе тако у наредна три кола вечити дерби 20. септембра Партизан ће дочекати бодовно изједначен са браниоцем титуле, а у међусобном окршају могли би да најаве борбу за прво место до самог краја сезоне.

Један од играча који су били део генерације од пре четири сезоне коју је са клупе предводио Александар Станојевић, био је Немања Р. Милетић. Доскорашњи  дефанзивац Волоса (тренутно у потрази за клубом), био је расположен да за наш лист упореди пут садашње и његове генерације. говори о том периоду, али и да осврне на оно што чека садашњи тим црно-белих.

Како вам се чини садашњи тим Партизана и да ли видите себе у њему?

- Видим, зато што сам ја такав. Сви ме памте по срчаности. Кад гледам актуелне првотимце сетим се старијих дана, поготово сезоне 2021/22. Предвођени с клупе Александром Станојевићем сваку домаћу утакмицу схватали смо као да је међународна. Борили смо се до краја. Не желим да вршим притисак, али можда ће овој екипи бити лакше, јер је фокусирана само на првенство и Куп Србије. С друге стране, ми смо пре четири године играли Лигу конференције. Целу јесен четвртак-недеља. Сећам се мечева против Спарте из Прага, затим и Фејенорда. Наш одличан учинак на домаћој сцени, био је нажалост, недовољан да будемо шампиони. У Србији не смем ни да се игра нерешено. Много је битно кад се крене са четири, пет победа, играчи добијају самопоуздање. Оно је изузетно важно, јер тим долази до победа и кад му не иде. Очекујем и верујем да клинци могу да направе успешан резултат.

Делује да је предност Партизана оно што претходних година није био случај, садашњи играчи уживају симпатије јавности?

- У понедељак кад су црно-бели играли против ИМТ-а било је 7.000 навијача. Сећам се да кад смо ми играли није било тако. Драго ми је због тога што ова екипа има подршку. Не бих волео да их публика кад дође први лош резултат остави на цедилу, већ да из недеље у недељу долази што више људи. Момци су млади и сигурно осећају кад имају подршку, додатан ветар у леђа. Вероватно ће се дешавати што је и нормално да их некад неће гол, да одиграју нерешено или да изгубе. Друга је ствар што то код нас није нормално.

Ближи се и вечити дерби против Црвене звезде  и сигурно да би победнички низ до 20. септембра, можда допринео да очекивања буду још већа?

-  Притиска ће сигурно бити. С друге стране, кад се игра дерби, да ли је Партизан много јачи, или Звезда, или неко игра са много младим тимом, то није било кључно. Одиграо сам доста дербија и знам да нема правила. Дерби је посебна утакмица, разликује се од других. Тренеру Благојевићу биће  тешко да реши неке ствари ако буде лош резултат. Најважније је да навијачи буду уз играче. Пре је било шта сте довели странце или неког играча. Све им је сметало. Затим је ишла прича хоћемо младе, боље они да играју. На крају, у тиму су већински млађи играчи.  Тражили сте, добили сте. Пустите њих, нека играју, како буде биће. Код нас никад ништа не ваља, да ли је старији играч, млад или странац. Задесило се да су сви садашњи првотимци  поникли у Партизану. Играчи воле подршку. Потрудиће се да буду што бољи. Да ли ће то бити довољно или не, не можемо знати у овом тренутку, већ следеће године, крајем маја. Кад би престала подршка навијача, тим би вероватно пао, јер им много значи подршка Гробара.

Кад сте ви играли, али и данас, једна од узданица екипе је Бибрас Натхо. Колико долази до изражаја недостатак више искусних играча?

- Сваки клуб у Европи има своју политику. Ако се неко определио за младе играче, онда мора да очекује грешке које су нормалне и које се дешавају много већим и старијим играчима. То је процес који мора да се прође. Који год тим да нађеш на свету, има минимум три старија играча. Партизан се определио да игра са клинцима и поштујем ако жели  да иде тим путем. Ипак, као што је искуснуим играчима потребна свежа крв, тако су и млађима потребни неки „прекаљени“.

Каква су сећања на сезону 2021/22, кад сте за свега два бода остали без титуле?

- Живели смо за успех. Заврши се утакмица, победимо, одмах размишљамо о следећој. Знам по себи, од седам дана, четири сам проводио на Телеоптику. Спавао сам тамо, јер смо сви били толико загрижени. Рекли смо да морамо да направимо најбољи могући резултат. Поклопи се по неки пут таква сезона, као што је и ова потенцијално таква. Станоје је темпераментан, преносио је то на играче.

С друге стране, Благојевић је доста мирнији?

- Сећам се како су изгледали наши тренинзи код Станојевића. На пример, ако те неко пређе „један на један” био је смак света. Носили смо костобране, сваки тренинг је био као утакмица. У једном тренутку, пређе ме Лазар Марковић, затим ме и претрчи неколико пута и Станојевић се после 15 минута дере. Није дозвољавао ни на тренингу да нас неко прође, а не на утакмици.  Зато смо и гурали до краја. Што се тиче Благојевића, он има свој начин рада, односно филозофију и виде се на терену његови захтеви. На крају, сваки тренер је другачији.

Како објаснити да 98 бодова некад није довољно за титулу?

- Рекли смо да смо дали све од себе. Шта треба, да освојимо више од 100 бодова? Гледам друге земље где сам био, Кипар, Грчка... Већи клубови одиграју нерешено, али иду даље... Није смак света, што је нормално. Није реално да се победи у свакој утакмици.

Иако није лепо кад се не игра Европа, то може бити предност црно-белих „беба”?

- Да, пре свега што се тиче физичке спреме. Кад се сетим наше генерације. Путовали смо у Праг, вратили  се у петак ујутру и већ у недељу играли, а онда у среду ишли у Сурдулицу. Свака три дана смо играли и нисмо могли да одрадимо тренинг. Колико год ми  мислимо у глави и да адренили ради, дај још, дај још, није реално издржати неки пут. Пар играча, уз  Здејлара и мене, одиграло је скоро 50 утакмица те  сезоне. Знам по себи, кад сам играо утакмице само викендом, могао сам да добро тренирам, да се одморим и да будем свеж. То је сигурно физичка олакшица – закључио је Немања Р. Милетић, познатији као „ћелави”.