Продаја као изнуђено решење!?

Партизан већ три године не игра у европским такмичењима, што је велики ударац за касу клуба. Црно-бели су сходно изостанку зараде од УЕФА принуђени да размишљају о продаји играча.

Данашњи тим Партизана састављен је највише од талената из сопствене омладинске школе, уз неколико искусних играча. Иако је Предраг Мијатовић, потпредседник црно-белих задужен за спортска питања, истакао да жели да задржи тим што дуже на окупу, питање колико је то изводљиво у пракси. Парни ваљак неће имати играче у излогу, као да учествује бар у Лиги конференције, али нема сумње да су клубови из западне Европе пратили напредак „црно-белих беба”. Тржшина цена играча Партизана је 17,5 милиона евра. Потенцијал за продају од старијих првотимаца има Гајас Захид који кошта два милиона евра, а сличну цену има и Ибрахим Зубаиру (2,5). Руку на срце, после тешких повреда интернационалаца из Норвешке и Гане, цена тренутно није колико је клуб раније пројектовао.

С друге стране, кад су у питању млађи играчи, челници Партизана били су јасни шта очекује потенцијалне купце. Пре неколико месеци потписани су нови уговори са Вањом Драгојевићем и Огњеном Угрешићем. Њихове откупне клаузуле износе 15 милиона евра, а за Андреја Костића 20. На сличан начин црно-бели су „заштитили” Николу Симића, Милана Рогановића и Димитрија Јанковића, чија ће цена на тржишту бити такође 15 милиона европских новчаница.

Парни ваљак није желео да му се дешавају грешке из претходних прелазних рокова. Познат је пример Вање Влаховића. Један од бисера Партизанове школе продат је Аталанти за свега 500.000 евра. Још горе су црно-бели прошли са Матијом Поповићем, он је без дебија за први тим отишао у Наполи, без обештећења јер није имао уговор.

Сада делује да су црно-бели почели више да вреднују своју децу. Наравно, постоји жеља да тренутни тим Партизана остане што дуже на окупу, како би играчи напредовали и стекли искуство. Можда клуб тренутно не жели да продаје играче по сваку цену, али понекад одлуке диктирају различити догађаји. Клуб из Хумске ускоро очекује УЕФА мониторинг и биће потребно да се обезбеди новац, односно исплате дуговања. Зато не би требало да изненади ако за неког играча буде прихваћена одлука која није задовољавајућа. Иако је лепо слушати о „црно-белим бебама”, Парни ваљак би морао да буде подређен тржишту.

Има и позитивних назнака. После година лутања на свим нивоима, видљиво је да је Партизан постепено стаје на ноге. Пешчани сат није на страни вицепрвака Србије и мораће да се прилагоди околностима. Тим Срђана Благојевића има потенцијал и можда има доста квалитетних „клинаца”, али би требало да се размишља и о искуснијим играчима, који ће донети превагу на терену. За почетак, потребно је да се одлучно каже којим ће се путем ићи. Једно од питања које се намеће јесте да ли је форсирање младости само тренутна околност или опредељење које ће донети здравију будућност.