Партизан у трци са временом

Партизан је у актуелном прелазном року довео седам новајлија. Остатак тима чине играчи из омладинске школе и староседеоци.

Од новајлија се најбоље показао Андреј Костић који је за милион евра дошао из Будућности. Црногорски нападач погађао је мреже ривала пет пута, а посебно је упечатљив био гол против Хибернијана у 90+6. минуту који је донео продужетке тиму Срђана Благојевића. Испред Костића је још много посла, али залагањем и радом намеће се као прва опција у нападу, али за ту позицију бориће се са Јованом Милошевићем.

Парни ваљак је попунио штоперску позицију са Стефаном Милићем и Матејом Миловановићем. Навијачи нису још стекли јасну слику о њиховим могућностима.  Миловановић је први пут у српском фудбалу, постепено се прилагођава, тренутно је повређен и биће му потребно време да дође до жељеног ритма.

Што се тиче позиције голмана, после одласка Александра Јовановића у Турску, дошао је Марко Милошевић из Радничког 1923. Милошевић је имао запажене одбране и деловало је да ће бити право решење за јединицу Партизана. Ипак, крајња оцена донеће се на крају сезоне, јер је евидентно да је бивши голман Шумадинаца склон осцилацијама. Оно што можда фали црно-белима последњих година је голман из сопствене школе.

Највећа енигма од Партизанових аквизиција је дефинитивно Демба Сек. Сенегалски интернационалац на тренутке показује да има потенцијала, што потврђује головима и ефектним продорима по крилу. Међутим, као и за Милошевића, крајњи утисак о играчу који је дошао из Торина на позајмицу биће јаснији како сезона буде одмицала. Оно што радује присталице црно-белих, јесу игре Јаниса Карабељова. Смиреност коју Бугарин има на средини терена, показује да ће он бити важан део тима. Голом у Нишу против Радничког Карабељов је потврдио да има квалитет и за офанзивни део.

Партизан у тиму има још квалитетних новајлија, а један од њих је Богдан Костић, који је дошао из Телеоптика. Костић се брзо наметнуо као опција у нападу, играма и головима стекао је поверење тренера Срђана Благојевића. Чачанин се одлично сналази у дресу клуба из Хумске и биће важно да настави у истом ритму.

С друге стране, и играчи који су дошли или заиграли у другом делу прошле сезоне имају важну улогу у екипи. Милан Вукотић, бивши играч Будућности, показао се као појачање. Има слободу у игри, постигао је сјајан голом против Хибернијана у Единбургу. Противничке екипе ће посебну пажњу обратити кад лопту буде имао Вукотић.

Његов земљак, Милан Рогановић ове сезоне игра сјајно на позицији десног бека и један је од најбољих играча у тиму.

Вања Драгојевић и Огњен Угрешић држе средину терена и играју све сигурније, приметно је да имају далеко већу улогу и одговорност него прошле сезоне. У прилог томе говори и капитенска трака коју је добио  Драгојевић.

Аранђел Стојковић и Марио Јурчевић у одбрани остављају солидан утисак. Стојковић је активан и у нападу, а памти се гол против Радничког 1923 у 90. минуту за победу.

Бибрас Натхо, играч са најдужим стажом у екипи има другачију улогу. За разлику од претходних година, Израелац је сад ментор младим играчима. Поред тога, користи своје минуте максимално и његов утицај у игри Партизана и даље постоји, иако је приметно мањи.

Гајас Захид се вратио после повреде колена и Благојевић је ту добио додатног играча у ротацији. Иако је Захид дуго у Партизану после дуже паузе, некадашњи норвешки репрезентативац може имати важну улогу у тиму.

Алдо Калулу који је био на излазним вратима Хумске, остао је у Партизану, али његов допринос је далеко од оног колико зарађује. Питање је да ли ће тамнопути офанзивац бити део екипе у наставку сезоне.

Црно-бели су прошли кроз велике промене у тиму и то је видљиво. Играчи који су прошле сезоне постепено улазили сад имају важну улогу и диктирају игру Парног ваљка. С друге о новајлијама је још рано причати као појачањима, али делује да Срђан Благојевић има неколико добрих опција које ће често користити.