Европска Војводина: Гурање камена узбрдо

Пише: Мирослав Гавриловић

– Колико Војводина потроши годишње – питао је у четвртак пре меча контроверзни челник Ђеновљана Масимо Фереро госта из Новог Сада Зорана Шћепановића.

– Око два милиона евра. Наравно, ако их некако нађемо – уследио је одговор челника Новосађана.

Као прави Италијан, чисто да ствари постави на своје место и да се зна ко је ко, Фереро је тријумфално узвратио:

– Буџет Сампдорије је 100 милиона евра.

Шта има даље да се прича? Фереро је вероватно помислио да је  добио предигру и да је само још остало да његови играчи обаве формалност.

На травњаку „Олимпика” Сампдорија је доживела истински фудбалски хорор. Ако се гледа кроз призму поменутих бројки, испада да је у Торину Давид победио Голијата.

Ипак, није тако. Давид је заправо израстао у Голијата и доказао да „бој не бије светло оружје, већ бој бије срце у јунака”.

Коме је Златомир Загорчић деловао убедљиво кад је дан пре утакмице на конференцији за новинаре обећао да ће се Војводина са Ђеновљанима отворено надигравати за гол више?

То је пре деловало као празно реторичко јуначење него као чврста решеност да се Војводина испрси с таквим тактичким планом.

Загорчић је у Торину одржао реч. Имао је, као и његови играчи на терену, храбро срце и фудбалску памет да немогуће учини могућем. У Торину му се вратило оно што му је, судијском безочноћу, пре три године одузето у Бечу.

Са два гола у надокнади времена, Рапид је тада незаслужено елиминисао Загорчићеву Војводину у трећем колу квалификација за Лигу Европе. И то није све.

Месец дана касније, после четири првенствене утакмице, у тренутку кад је Војводина била првопласирана и непоражена, Златомиру Загорчићу уручен је отказ!?

Сатисфакцију је доживео у четвртак увече на торинском „Олимпику”. Али, то је тек половина пута.

Научен у играчкој и тренерској каријери на све и свашта, Загорчић је после 4:0 у Торину, знајући да остаје реванш са Сампдоријом на новосадском „Карађорђу”, играчима у свлачионици рекао да их очекују нова искушења и да зато имају само пет минута за славље.

Војводина и Сампдорија. Шћепановић и Фереро. Загорчићева судбина... Нема великих циљева без велике муке. Као гурање камена узбрдо...