КОРНЕР: Не ваља бити ни превише стрпљив

Неспорно је да се тренери у Супер лиги смењују пребрзо, да једино они одговарају за лоше резултате, а кривица мимоилази челнике клубове задужене за довођење стручњака и играча. Одавно је познато да мало који или готово ниједан клуб у Србији не ради плански, па су ад-хок решења највише последица импровизације. Постоје, ипак, и случајеви где се и кад не иде, ништа не мења.

Тако је до јуче било у Партизану. Саша Илић као легенда црно-белих није био на удару ни јавности, ни навијача. Веровало се да је лош почетак првенства последица борбе за пласман у Лигу конференције, што је Парном ваљку било и важније од трке за титулу. Тачно два месеца после добро одиграних, а ипак, неуспелих квалификација догодило се оно што је одавно била неминовност – Саша Илић је отишао.

Штета је и за њега и за клуб што много раније нису схватили да је растанак једини логичан потез. Много већи тренери из много већих клубова одлазе кад су резултати лоши, односно кад испуњење амбиција долази под знак питања јер време пролази, а екипа не излази из кризе. Илић је два пута нудио оставку, можда највише из страха од присталица клупски челници су га натерали да се предомисли. А,  једноставно, није ишло. Наредни месеци одговориће на питање колико се закаснило, има ли Партизан времена да све поправи и ухвати европски воз, пошто би све остало била катастрофа за посрнулог великана.

Сличан је пример Чукаричког. Толерисало је руководство Брђана и предуго Марка Јакшића и било сведок како се читав пројекат руши, јер једноставно тренер и играчи нису на таласној дужини. Јакшић је смењен пре 16 дана, а екипа је остварила две победе и сад је привремени шеф струке Михајло Трајковић пред промоцијом.

Сваки клуб треба да буде стрпљив са тренером, узме у обзир све објективне околности које су довеле до неиспуњења амбиција. И лаик, ипак, види кад треба рећи доста и нешто променити. Што се агонија више продубљује то је пад болнији. Због тога из оваквих ситуација треба извлачити поуке.

Можда ни нова решења не буду добра, али важно је да се покушало. Не постоји гаранција ни да велико тренерско име може свуда да буде успешно, каријера се састоји од успеха и неуспеха, некад су битне околности, тренутак, инспирација, а много чешће систем и реалне амбиције.