Миковић: Прорадио српски инат

Ненад Миковић, спортиста чији дух не познаје границе. Доказао је да права снага лежи у упорности и храбрости. После немилог догађаја на Тамишу који је узнемирио читаву Србију, кад је храбро реаговао и спасио децу из опасности услед напада човека на скутеру, Панчевац није дозволио да га траума заустави. Уместо тога, искористио је снагу и менталну дисциплину да се припреми за Светско првенство у Мађарској за кануисте од 40 до 44 године. Са раном на рамену и срцем пуним одлучности, освојио је златну медаљу у једноседу и бронзу у двоклеку, показујући свету да прави хероји заиста постоје и да су међу нама.

Како сте после страховитог догађаја на Тамишу?

− Постоје последице, али тренирамо, радимо и нема одустајања! Светско првенство у Мађарској био ми је излаз да не размишљам превише о ономе што се догодило и да се посветим спремању за то такмичење. Нисам неко ко ће да одустане. Три дана после инцидента био сам у Словенији на СУП трци са отвореном раном на рамену − истакао је Ненад Миковић на почетку разговора за Спортски журнал.

Какви су утисци са трке у једноседу на 10,5 километара?

− Трка је била изузетно напорна и неизвесна. У првом кругу аргентински такмичар који ме је пратио није извео окрет како треба, па сам искористио прилику да стекнем разлику коју сам задржао до циља. Било је веома захтевно физички, с обзиром на повреду, али сам успео да се изборим и на крају освојим злато.

Да ли сте осећали анксиозност због повреде и свега што се догодило?

− Не, није било места за таквим мислима. Стартовало је нас 33 истовремено, то је велика гужва, самим тим сав фокус био на томе да останем концентрисан. Немамо своју стазу, за разлику од кајак спринта, лако може да се догоди да вас неко од такмичара или таласи преврну. Трка траје сат времена, мораш да будеш све време ментално присутан, да водиш рачуна да не претераш и да имаш добру тактику.

Освојили сте чак две медаље, злато у једноседу и бронзу у двоклеку са Браниславом Барашевићем. Да ли ова одличја имају веће значење од претходних?

− Дефинитивно имају већу вредност. Због тога што се догодило у Панчеву, пажња и подршка је била невероватна, како од народа, Панчеваца, породице, пријатеља, колега тако и од вас новинара. Све ми је то дало додатно снагу да се борим до краја.  Прошле године, кад сам такође освојио златну медаљу, веслао сам за своју душу, а сад сам желео да обрадујем све оне који су били уз мене. Могу слободно да кажем да је из непријатног догађаја настало и нешто лепо.

Кажу да тешке ситуације обликују шампионе, да ли мислите да вас је овај случај учинио још јачим спортистом, али пре свега човеком?

− Апсолутно, сагласан сам са тим. Наш менталитет је такав и сигуран сам да је прорадио српски инат. Навикли смо на тешке тренутке, али из њих излазимо као победници.

Који су вам даљи планови кад су такмичења у питању?

− Нема одмора, узимам само један дан паузе јер већ крећем са припремама за још једно глобално првенство, у Абу Дабију од 29. октобра. Очекује ме нешто другачија дисциплина, у питању је СУП трка где такмичар стоји на дасци и весла дугачким веслом – закључио је Ненад Миковић.

МИКОВИЋ И БАРАШЕВИЋ – ТРИ МЕДАЉЕ

Ненад Миковић постао је светски шампион у дисциплини C1 на 10,5 км у категорији кануиста од 40 до 44 године, превеславши деоницу за 1:02,46. Друго место и сребрну медаљу освојио је његов клубски колега Бранислав Барашевић (1:05,07), док је треће место заузео Аргентинац Роберто Палацијос (1:08,20).

Тандем из Панчева у кану двоклеку, у маратонској дисциплини C2 на 10,5 км у категорији од 35 до 44 године, освојио је треће место. Злато су узели Чеси (51:11,54), сребро Шпанци (53:36,73), док су бронзу освојили наши такмичари, који су стазу превеслали за 55:39,56.

„ДЕЦА СУ МЕ МОТИВИСАЛА”

Прошло је свега двадесетак дана од повређивања, да ли сте размишљали да одустанете од планетарног првенства у Ђеру?

− Нисам желео да се предам. Неколико сати после тог догађаја, док сам био у ургентном центру на прегледу, све време сам размишљао да ли могу да веслам. Схватио сам да ћу моћи, али и морати јер није постојао други избор. Имам бандаже и траке излепљене на рамену. Изгурао сам до краја и то је најбитније!

Ненад Миковић је, потом, додао:

− Посебан мотив била су деца из клуба која тренирају и гледају мене, успехе и резултате. Жеља ми је била да им покажем да и они у будућности имају вољу и жељу да истрају, да наставе да тренирају и остварују запажене резултате.

ИСТРАГА У ТОКУ

Током тренинга Кајак-кану клуба „Панчево” на Тамишу 12. августа догодио се узнемирујући догађај кад је мушкарац на скутеру налетео на децу и тренера Ненада Миковића, преврнуо чамац и задао им повреде.

− Истраживање је затворено за јавност, али могу рећи да је у току узимање изјава сведока, родитеља и деце у Вишем јавном тужилаштву у Панчеву – изјавио је Ненад Миковић.