САМО ЗА ЖУРНАЛ – Благојевић: Сезона је више маратон него трка на сто метара

Црно-беле бебе – назив који је поново добио на значају после 65 година. Временски и (још увек) резултатски, генерација из 60-их прошлог века и момци који играју тренутно у Партизану немају додирних тачака, али имају исту полазну. Поново је младост под рефлекторима стадиона у Хумској добила прилику да обрадује навијаче!

Свако повезивање с прошлошћу има јак печат, тим Срђана Благојевића, за сада, успешно носи бреме, несумњиво – са симпатијама јавности. Било је болних испадања и победа за вечно памћење, најактуелније - после седмог кола успешно се држи прво место у шампионату.

Наравно, дуг је пут испред црно-белих беба, кроз изазове који их очекују имаће на клупи Благојевића и подршку Гробара. Довољно, за почетак…

- Репрезентативну паузу користимо као прилику да се одморимо после напорног ритма. Тим је последњих месеци три пута недељно играо утакмице, што посебно за младе играче представља велики изазов - нису навикли на такав темпо. Закључили смо да је мало фудбалера у екипи било у прилици да има мечеве у кратком временском периоду током каријере. Искуство имају старији попут Натха, Калулуа и Јурчевића, док млађи нису само суочени с недовољним бројем утакмица на свака три дана, већ генерално немају много сениорског искуства. За све њих претходни период био је захтеван и напоран. Пауза је омогућила растерећење, играчи који нису чланови репрезентативних селекција имали су три до четири дана одмора. У среду је био први радни дан после паузе, док су играчи у националним тимовима добили прилику да промене амбијент и освеже се, што ће вероватно да им прија – почиње разговор за Журнал тренер Партизана Срђан Благојевић.

Колико сте задовољни урађеним, подсетимо – Хибернијан вас је, упркос херојској партији у Шкотској, стопирао у трећем колу квалификација за Лигу конференције, с друге стране – у Супер лиги смешите се с трона?

- Постоје два аспекта из којих посматрамо претходни период. Први је да смо урадили нешто што је донело позитиван одјек у јавности, посебно због Европе, али не заборављамо ни првенство. Оставили смо добар утисак без обзира на испадање с међународне сцене, у смислу да смо презентовали Партизан и српски фудбал достојно. Мало нам је недостајало да се домогнемо циља постављеног уочи почетка сезоне. То је везано за други утисак – чињеницу да нисмо успели да се пласирамо у групну фазу европског такмичења и посматрамо то као неуспех. Дакле, помешана су нам осећања. Верујем да ће све што се дешавало да помогне младом тиму да сазрева квалитетније и буде спремнији за оно што га чека у наставку сезоне.

Партизан је играо на два фронта, али је изашао неокрњен и држи прво место у првенству, једино је навијаче забринуо кикс у Нишу и партија против Радника?

- Изузетно ми је драго што смо успели да пређемо пут од критика да је ово „најслабија генерација Партизана” до тога да бод у Нишу представљамо као кикс, а да је меч против Радника био мучење. Сам тај помак, као и пажљиво посматрање детаља и тежња ка перфекцији, говоре да смо већ нешто постигли. Истакао бих да је ово иста екипа која је пре три месеца почела припреме на Златибору са свега 16 играча, уз мало старијих и много омладинаца. Прогнозе нису биле охрабрујуће. У овом тренутку можемо, у најмању руку, рећи да је ситуација инспиративна и обећавајућа. Партизан и даље пролази кроз тежак период с бројним ограничењима, али смо свесно одлучили да кренемо овим путем. Знамо да ће да донесе осцилације и резултатске турбуленције, али сматрамо да је то једини исправан приступ. Циљ је да, упркос околностима, резултати и квалитет игре буду што мање погођени, а кроз заједнички труд клуба, играча и стручног штаба анимирамо јавност и навијаче, стварајући позитивну енергију која ће да нам помогне у остварењу циљева.

У ком сегменту је екипа највише напредовала: да ли је то физичка спрема, једним делом и психолошка?

- Ако погледамо списак играча који су кренули на припреме није било много простора за велики оптимизам, имајући у виду амбиције клуба као што је Партизан. Момци који су кренули, као и они који су се успут прикључили, показали су жељу да напредују. Свакодневно смо бележили напредак. Што се тиче физичких карактеристика то је јасан простор у коме Партизан може и мора да напредује. На крају прошле сезоне то сам и истакао. Кроз тренажни процес и селекцију играча успели смо да повећамо интензитет рада. Статистика и параметри које пратимо показују да сад у екипи имамо много више високоинтензивног трчања и спринта него раније, што се вероватно види и голим оком. Играчима који су већ били ту било је лакше да се адаптирају на захтеве стручног штаба, моје личне, као и на начин игре и функционисања. Новајлије су показале вољу и концентрацију да што пре прихвате захтеве. Наравно, није било лако, још смо у процесу који ће дуго да траје, вероватно никад неће потпуно ни да се заврши, већ ће да буде континуиран.

Црно-бели су у прошлости били склони честим променама тренера и прекиду континуитета, међутим, крајем прошле сезоне одлучено је да ви наставите да водите екипу?

- Континуитет је у тренерском послу од кључног значаја. Не постоји чаробни штапић – једини начин на који тренер може да утиче на екипу је кроз тренажни процес, вежбе, игре на тренинзима и анализе после њих, као и кроз разговоре са играчима. Да би се постигао жељени утисак, тај процес утицаја мора да траје и захтева време. Ништа се не дешава преко ноћи. Самим тим, наставак сарадње је лакши него на самом почетку. Кад нешто тек почињете, процес подразумева упознавање играча и практично „убеђивање” да је оно што сте смислили то што им заиста треба. Кад постоји одређен континуитет, могуће је систематски радити на усавршавању. Ово јасно показује колико је сложен и захтеван посао тренера и колико је важно имати одређену константу у раду. Још не могу да кажем да имам велики континуитет. Радимо свега девет месеци. Колико год то некоме изгледало дуго, генерално је мало. Тренерски посао подразумева сталну адаптацију, али неке ствари с временом постају лакше за спровођење и прихватљиве играчима.

На првој конференцији за медије кад сте постали тренер Партизана исказали сте жељу да игра екипе не зависи од потеза противника?

- Кад кажем да се не зависи од противника, мислим да то важи за све сегменте игре – напад, одбрану и транзицију. То не значи да се чека акција противника па да се реагује, већ да ми диктирамо игру и делујемо проактивно, чак и у одбрани усмеравамо противника на делове терена где нам је лакше да одузмемо лопту. Циљ је да не играмо реактивни фудбал, већ да креирамо ситуације по свом плану. Наравно, некад смо то успевали на утакмицама, на неким нисмо, али стално тежимо ка том стилу игре. Увек постоји и она друга страна - противник који тежи да наметне ритам и квалитет. Понекад наше идеје није могуће у потпуности реализовати.

Тренерски посао спада у јавне и увек се полемише о одлукама. Бибарс Натхо улази с клупе - и поред смањене минутаже важан је за тим, као што је то било у случају против Радника у претходном колу?

- Прво, Натхо је играч који је оставио и даље оставља дубок траг у Партизану - индивидуалним учинком и утицајем у свлачионици. Чак и прошле сезоне, ако погледате голове и асистенције, видите радну етику и квалитет који заслужују велико поштовање. Што се тиче минутаже, ако узмемо просек, играо је око 45 минута по утакмици - свакако није мало. Настојимо да пронађемо праву меру и то сам јасно предочио Натху. У старосној доби Израелца, 37–38 година, разлике у физичким могућностима су веће, па је важно пажљиво бирати минуте како би кад је на терену пружио максимум квалитета и интензитета. Наш циљ није да смањимо обим његове игре на штету квалитета, већ супротно - да кроз селективну минутажу задржимо висок ниво учинка. На ову одлуку утиче и стратегија клуба, односно окретање ка младим играчима. Немам дилему да ће Натхо да настави да помаже тиму, можда не у истом облику као раније, али увек са значајним доприносом.

С друге стране, Андреј Костић улази с клупе и показао се као добра опција за стартера: да ли постоји шанса да заиграте са два шпица?

- Немам планове да некога користим као „џокера”. Андреј Костић је у Будућности имао веома малу минутажу, али је постигао четири-пет голова. Сад у Партизану игра много више и изванредно користи сваки минут. Има тек 18 година! Привикава се на нову средину, на велики клуб и другачији интензитет тренинга и напора. Морамо да водимо рачуна о свему, да процес буде постепен и да се пронађе права мера за његов развој. Андреј то сјајно користи, нарочито што се тиче учинка. Сви момци у нападу добро раде. Јован Милошевић, такође, има значајан учинак и велики утицај на игру. Срећан сам што имам на располагању не само њих, већ и Душана Јовановића, у претходном периоду постигао је значајне голове, иако сад има мању минутажу. Сви се међусобно подстичу и гурају напред.

Следи меч против Спартака, затим дерби са Црвеном звездом и можда ће у предстојећим утакмицама да се види колико екипа заправо може?

- Сезона је више маратон него трка на сто метара. Шта ће да се дешава током сезоне нико не зна. Биће успона и падова. Оно што стално понављам играчима је да се фокусирају искључиво на данашњи дан. Играмо пријатељску утакмицу против Железничара, моћи ћемо да видимо неке фудбалере и искористимо прилику да их вратимо у такмичарску форму, као и оне који су мање играли или се опоравили од повреда, попут Захида и Миловановића, приде, пратимо два млада момка из Нигерије и Васиљевића. Размишљамо да на сваком наредном тренингу будемо бољи. О дербију тренутно не размишљамо. Следеће недеље фокус ће да буде на утакмици против Спартака, коју желимо да одиграмо што боље и победимо. После тога ћемо да размишљамо о Црвеној звезди, али само као о још једној утакмици, наравно - свесни атмосфере у Србији кад су ова два клуба у питању.

Парни ваљак променио је екипу током лета, било је потребно ново уигравање, колико сте задовољни тренутним тимом?

- Тренеру увек нешто фали. Један дан више за рад, додатна вежба, играч, још један ударац на гол… Не разликујем се од других по том питању. Од јануара, кад сам дошао у клуб, Партизан је променио доста играча и опет се враћамо на питање континуитета - да ли девет месеци мог присуства, уз све промене играча, заиста представља континуитет, или је то стално нови почетак? Са моје стране, ова група момака, са свим манама и врлинама, добро се уклапа у могућности и околности у којима се клуб тренутно налази - Партизану дају оно што му је потребно у овом тренутку, истовремено им сам клуб пружа прилику да се покажу, афирмишу, искажу таленат и колико су привржени овом послу – закључио је Срђан Благојевић.