SAMO ZA ŽURNAL – Blagojević: Sezona je više maraton nego trka na sto metara

Crno-bele bebe – naziv koji je ponovo dobio na značaju posle 65 godina. Vremenski i (još uvek) rezultatski, generacija iz 60-ih prošlog veka i momci koji igraju trenutno u Partizanu nemaju dodirnih tačaka, ali imaju istu polaznu. Ponovo je mladost pod reflektorima stadiona u Humskoj dobila priliku da obraduje navijače!

Svako povezivanje s prošlošću ima jak pečat, tim Srđana Blagojevića, za sada, uspešno nosi breme, nesumnjivo – sa simpatijama javnosti. Bilo je bolnih ispadanja i pobeda za večno pamćenje, najaktuelnije - posle sedmog kola uspešno se drži prvo mesto u šampionatu.

Naravno, dug je put ispred crno-belih beba, kroz izazove koji ih očekuju imaće na klupi Blagojevića i podršku Grobara. Dovoljno, za početak…

- Reprezentativnu pauzu koristimo kao priliku da se odmorimo posle napornog ritma. Tim je poslednjih meseci tri puta nedeljno igrao utakmice, što posebno za mlade igrače predstavlja veliki izazov - nisu navikli na takav tempo. Zaključili smo da je malo fudbalera u ekipi bilo u prilici da ima mečeve u kratkom vremenskom periodu tokom karijere. Iskustvo imaju stariji poput Natha, Kalulua i Jurčevića, dok mlađi nisu samo suočeni s nedovoljnim brojem utakmica na svaka tri dana, već generalno nemaju mnogo seniorskog iskustva. Za sve njih prethodni period bio je zahtevan i naporan. Pauza je omogućila rasterećenje, igrači koji nisu članovi reprezentativnih selekcija imali su tri do četiri dana odmora. U sredu je bio prvi radni dan posle pauze, dok su igrači u nacionalnim timovima dobili priliku da promene ambijent i osveže se, što će verovatno da im prija – počinje razgovor za Žurnal trener Partizana Srđan Blagojević.

Koliko ste zadovoljni urađenim, podsetimo – Hibernijan vas je, uprkos herojskoj partiji u Škotskoj, stopirao u trećem kolu kvalifikacija za Ligu konferencije, s druge strane – u Super ligi smešite se s trona?

- Postoje dva aspekta iz kojih posmatramo prethodni period. Prvi je da smo uradili nešto što je donelo pozitivan odjek u javnosti, posebno zbog Evrope, ali ne zaboravljamo ni prvenstvo. Ostavili smo dobar utisak bez obzira na ispadanje s međunarodne scene, u smislu da smo prezentovali Partizan i srpski fudbal dostojno. Malo nam je nedostajalo da se domognemo cilja postavljenog uoči početka sezone. To je vezano za drugi utisak – činjenicu da nismo uspeli da se plasiramo u grupnu fazu evropskog takmičenja i posmatramo to kao neuspeh. Dakle, pomešana su nam osećanja. Verujem da će sve što se dešavalo da pomogne mladom timu da sazreva kvalitetnije i bude spremniji za ono što ga čeka u nastavku sezone.

Partizan je igrao na dva fronta, ali je izašao neokrnjen i drži prvo mesto u prvenstvu, jedino je navijače zabrinuo kiks u Nišu i partija protiv Radnika?

- Izuzetno mi je drago što smo uspeli da pređemo put od kritika da je ovo „najslabija generacija Partizana” do toga da bod u Nišu predstavljamo kao kiks, a da je meč protiv Radnika bio mučenje. Sam taj pomak, kao i pažljivo posmatranje detalja i težnja ka perfekciji, govore da smo već nešto postigli. Istakao bih da je ovo ista ekipa koja je pre tri meseca počela pripreme na Zlatiboru sa svega 16 igrača, uz malo starijih i mnogo omladinaca. Prognoze nisu bile ohrabrujuće. U ovom trenutku možemo, u najmanju ruku, reći da je situacija inspirativna i obećavajuća. Partizan i dalje prolazi kroz težak period s brojnim ograničenjima, ali smo svesno odlučili da krenemo ovim putem. Znamo da će da donese oscilacije i rezultatske turbulencije, ali smatramo da je to jedini ispravan pristup. Cilj je da, uprkos okolnostima, rezultati i kvalitet igre budu što manje pogođeni, a kroz zajednički trud kluba, igrača i stručnog štaba animiramo javnost i navijače, stvarajući pozitivnu energiju koja će da nam pomogne u ostvarenju ciljeva.

U kom segmentu je ekipa najviše napredovala: da li je to fizička sprema, jednim delom i psihološka?

- Ako pogledamo spisak igrača koji su krenuli na pripreme nije bilo mnogo prostora za veliki optimizam, imajući u vidu ambicije kluba kao što je Partizan. Momci koji su krenuli, kao i oni koji su se usput priključili, pokazali su želju da napreduju. Svakodnevno smo beležili napredak. Što se tiče fizičkih karakteristika to je jasan prostor u kome Partizan može i mora da napreduje. Na kraju prošle sezone to sam i istakao. Kroz trenažni proces i selekciju igrača uspeli smo da povećamo intenzitet rada. Statistika i parametri koje pratimo pokazuju da sad u ekipi imamo mnogo više visokointenzivnog trčanja i sprinta nego ranije, što se verovatno vidi i golim okom. Igračima koji su već bili tu bilo je lakše da se adaptiraju na zahteve stručnog štaba, moje lične, kao i na način igre i funkcionisanja. Novajlije su pokazale volju i koncentraciju da što pre prihvate zahteve. Naravno, nije bilo lako, još smo u procesu koji će dugo da traje, verovatno nikad neće potpuno ni da se završi, već će da bude kontinuiran.

Crno-beli su u prošlosti bili skloni čestim promenama trenera i prekidu kontinuiteta, međutim, krajem prošle sezone odlučeno je da vi nastavite da vodite ekipu?

- Kontinuitet je u trenerskom poslu od ključnog značaja. Ne postoji čarobni štapić – jedini način na koji trener može da utiče na ekipu je kroz trenažni proces, vežbe, igre na treninzima i analize posle njih, kao i kroz razgovore sa igračima. Da bi se postigao željeni utisak, taj proces uticaja mora da traje i zahteva vreme. Ništa se ne dešava preko noći. Samim tim, nastavak saradnje je lakši nego na samom početku. Kad nešto tek počinjete, proces podrazumeva upoznavanje igrača i praktično „ubeđivanje” da je ono što ste smislili to što im zaista treba. Kad postoji određen kontinuitet, moguće je sistematski raditi na usavršavanju. Ovo jasno pokazuje koliko je složen i zahtevan posao trenera i koliko je važno imati određenu konstantu u radu. Još ne mogu da kažem da imam veliki kontinuitet. Radimo svega devet meseci. Koliko god to nekome izgledalo dugo, generalno je malo. Trenerski posao podrazumeva stalnu adaptaciju, ali neke stvari s vremenom postaju lakše za sprovođenje i prihvatljive igračima.

Na prvoj konferenciji za medije kad ste postali trener Partizana iskazali ste želju da igra ekipe ne zavisi od poteza protivnika?

- Kad kažem da se ne zavisi od protivnika, mislim da to važi za sve segmente igre – napad, odbranu i tranziciju. To ne znači da se čeka akcija protivnika pa da se reaguje, već da mi diktiramo igru i delujemo proaktivno, čak i u odbrani usmeravamo protivnika na delove terena gde nam je lakše da oduzmemo loptu. Cilj je da ne igramo reaktivni fudbal, već da kreiramo situacije po svom planu. Naravno, nekad smo to uspevali na utakmicama, na nekim nismo, ali stalno težimo ka tom stilu igre. Uvek postoji i ona druga strana - protivnik koji teži da nametne ritam i kvalitet. Ponekad naše ideje nije moguće u potpunosti realizovati.

Trenerski posao spada u javne i uvek se polemiše o odlukama. Bibars Natho ulazi s klupe - i pored smanjene minutaže važan je za tim, kao što je to bilo u slučaju protiv Radnika u prethodnom kolu?

- Prvo, Natho je igrač koji je ostavio i dalje ostavlja dubok trag u Partizanu - individualnim učinkom i uticajem u svlačionici. Čak i prošle sezone, ako pogledate golove i asistencije, vidite radnu etiku i kvalitet koji zaslužuju veliko poštovanje. Što se tiče minutaže, ako uzmemo prosek, igrao je oko 45 minuta po utakmici - svakako nije malo. Nastojimo da pronađemo pravu meru i to sam jasno predočio Nathu. U starosnoj dobi Izraelca, 37–38 godina, razlike u fizičkim mogućnostima su veće, pa je važno pažljivo birati minute kako bi kad je na terenu pružio maksimum kvaliteta i intenziteta. Naš cilj nije da smanjimo obim njegove igre na štetu kvaliteta, već suprotno - da kroz selektivnu minutažu zadržimo visok nivo učinka. Na ovu odluku utiče i strategija kluba, odnosno okretanje ka mladim igračima. Nemam dilemu da će Natho da nastavi da pomaže timu, možda ne u istom obliku kao ranije, ali uvek sa značajnim doprinosom.

S druge strane, Andrej Kostić ulazi s klupe i pokazao se kao dobra opcija za startera: da li postoji šansa da zaigrate sa dva špica?

- Nemam planove da nekoga koristim kao „džokera”. Andrej Kostić je u Budućnosti imao veoma malu minutažu, ali je postigao četiri-pet golova. Sad u Partizanu igra mnogo više i izvanredno koristi svaki minut. Ima tek 18 godina! Privikava se na novu sredinu, na veliki klub i drugačiji intenzitet treninga i napora. Moramo da vodimo računa o svemu, da proces bude postepen i da se pronađe prava mera za njegov razvoj. Andrej to sjajno koristi, naročito što se tiče učinka. Svi momci u napadu dobro rade. Jovan Milošević, takođe, ima značajan učinak i veliki uticaj na igru. Srećan sam što imam na raspolaganju ne samo njih, već i Dušana Jovanovića, u prethodnom periodu postigao je značajne golove, iako sad ima manju minutažu. Svi se međusobno podstiču i guraju napred.

Sledi meč protiv Spartaka, zatim derbi sa Crvenom zvezdom i možda će u predstojećim utakmicama da se vidi koliko ekipa zapravo može?

- Sezona je više maraton nego trka na sto metara. Šta će da se dešava tokom sezone niko ne zna. Biće uspona i padova. Ono što stalno ponavljam igračima je da se fokusiraju isključivo na današnji dan. Igramo prijateljsku utakmicu protiv Železničara, moći ćemo da vidimo neke fudbalere i iskoristimo priliku da ih vratimo u takmičarsku formu, kao i one koji su manje igrali ili se oporavili od povreda, poput Zahida i Milovanovića, pride, pratimo dva mlada momka iz Nigerije i Vasiljevića. Razmišljamo da na svakom narednom treningu budemo bolji. O derbiju trenutno ne razmišljamo. Sledeće nedelje fokus će da bude na utakmici protiv Spartaka, koju želimo da odigramo što bolje i pobedimo. Posle toga ćemo da razmišljamo o Crvenoj zvezdi, ali samo kao o još jednoj utakmici, naravno - svesni atmosfere u Srbiji kad su ova dva kluba u pitanju.

Parni valjak promenio je ekipu tokom leta, bilo je potrebno novo uigravanje, koliko ste zadovoljni trenutnim timom?

- Treneru uvek nešto fali. Jedan dan više za rad, dodatna vežba, igrač, još jedan udarac na gol… Ne razlikujem se od drugih po tom pitanju. Od januara, kad sam došao u klub, Partizan je promenio dosta igrača i opet se vraćamo na pitanje kontinuiteta - da li devet meseci mog prisustva, uz sve promene igrača, zaista predstavlja kontinuitet, ili je to stalno novi početak? Sa moje strane, ova grupa momaka, sa svim manama i vrlinama, dobro se uklapa u mogućnosti i okolnosti u kojima se klub trenutno nalazi - Partizanu daju ono što mu je potrebno u ovom trenutku, istovremeno im sam klub pruža priliku da se pokažu, afirmišu, iskažu talenat i koliko su privrženi ovom poslu – zaključio je Srđan Blagojević.