Derbi na današnji dan - Kežmanov gol za istoriju i Tomićeva bomba (VIDEO)

Partizanovim navijačima „srednje generacije” 20. septembar 1998. i 111. večiti derbi odigran u Humskoj, kako to obično biva u komšijskim sudarima – u uzavreloj atmosferi, biće zauvek visoko kotiran u „memoarskoj dvorani”: najljući rival savladan je 2:1 golom u najslađem, 90. minutu.

Slava za „epsku” pobedu pripala je autoru zlatnog pogotka - Mateji Kežmanu, međutim, igrač utakmice, u svim novinama, bio je Đorđe Tomić – evrogol i inicijacija akcije za pobedonosni!

- Bio je to baš dobar derbi – 27 godina kasnije vrti film Tomić, Partizanov đak i, konsezusno, tehničar par ekselans, kroz internacionalnu karijeru bravura i u Atletiko Madridu, Ovijedu, Genganu, Inčonu...

Ekspresnog, kroz osmeh dodatka:

- Dan kasnije, Keža i ja gostovali smo na svim televizijama, naravno, bili i u poseti Sportskom žurnalu. I Matejin gol, takođe levom nogom, bio je majstorski. Izvorno je dešnjak, međutim, brzo je napredovao, levicom kasnije šutirao i slobodnjake.

Tog leta vratili ste se sa „Visente Kalderona” u Humsku i odmah pokazali klasu, eto – tim hicem sa skoro 30 metara zacementirali mesto u srcima Partizanovih navijača?

- Imali smo dobru ekipu, napomene: jaki su bili i Zvezda, Vojvodina, Obilić, Sutjeska, Budućnost, Spartak, Radnički... Novosađani su, na primer, dobro gurali kroz Kup UEFA, igrali, pamtim, s Verderom. Mi, s druge strane, eliminisali Njukasl i nosili se junački s Lacijom, po mnogima – najjačim u istoriji. U revanšu sa Italijanima nas je, na žalost, presekao primljen gol iz penala – Salas je majstorski pao. Malo smo se, posle Krstajićevog gola, zaleteli...

Impresivan je način na koji ste se izborili za taj efektan udarac protiv komšija, ispostavilo se, katapult kadar da se od stative odbije u mrežu?

- Sticajem okolnosti, voleli smo kad igramo „ševu” da uklizavamo. Da bih se dočepao lopte pre Škorića, pritom, izbegao da načinim faul, odlučio sam se na takav potez. Dalibor je, kad smo već kod njega, „naš”, igrali smo zajedno u Partizanovim omladincima, kasnije je iz Rada prešao u Zvezdu. S Bjegovićem sam, na primer, zajedno iz Humske otišao na kaljenje u Kragujevac...

Za Crvenu zvezdu nije branio bilo ko, već – Jevrić. Nije, međutim, imao šanse?

- Voleo sam s leve strane da gađam kontraugao. Bila je to više sreća, lopta je, najpre, pogodila stativu. Slažem se, imao sam dobar šut, ali... Jevra je bio dobar golman, branio dugo za reprezentaciju. Na proleće, čini mi se, mrežu komšija čuvao je Kocić, bilo je 2:2, Dejo Savićević vratio se iz Rapida. Bila je to, inače, poslednja utakmica pred NATO bombardovanje.

Odlično ste se uklopili u taj Partizanov tim, dajući notu igri na sredini terena uz mlade snage Ilića i Ivića i od njih nešto iskusnijeg Troboka?

- Sale i Trobok već su igrali 1997/98, tog leta vratili smo se Beli Bjeković, Vuk Rašović, ja... Kežman je došao iz Smedereva, Vlada Ivić iz Proletera... Trebalo je malo vremena da „nadođemo”.

Crvena zvezda je uspela da izjednači preko Ljubojevića, da li je tad bilo bojazni da će da izvuče bod?

- U nekim delovima utakmice Zvezda je imala više od igre! Aćimović, Gojković, Perica Ognjenović, Drulić – aždaje. Egal, malo oni, malo mi... Gojković je bio neviđen igrač. Podatak koji vam najbolje oslikava snagu crveno-belih: s klupe je ušao Miodrag Pantelić! Tumba nas je, poučen iskustvom iz prethodnih godina, upozoravao baš na njega. Imali smo mi pozadi i Krstajića, Mitketa Stojanoskog, Banju Savića... Ušao je kasnije i Pažin: snaga, karakter... i znanje!

Kežman je postigao sijaset golova u karijeri, ipak, taj Crvenoj zvezdi, za radost Grobara u 90. minutu, verovatno mu je, bar u Srbiji, najpoznatiji?

- Keža je strašan igrač, to smo videli već na prvom treningu. Nije svakodnevica! Imao je sve, karakter, lepuškast, napada prazan prostor, da znate koliko je samo trenirao. Do tog gola ulazio je u igru s klupe, posle – standardan.

Sećate li se: kako ste proslavili pobedu, šta vam je rekao Tumbaković i da li vam je možda dao slobodan dan?

- Kakav slobodan dan! Ponedeljak – rekuperacija, utorak – ili na dva gola, ili „dužine”, sreda – ozbiljan kondicioni trening, visokog intenziteta, puls na 200. Nismo išli nigde, bila je to i paklena sedmica: Njukasl u Engleskoj, Zvezda, pa Kup u Kragujevcu.

Večitog rivala u to doba predvodio je Milorad Kosanović, takođe, znalački?

- Kosan je ozbiljan trener. Zvezda je bila mnogo dobro organizovana, igrala u 4-4-2. Tragedija je da više nisu s nama Cune i Bunja... Vrhunski igrači! S Bunjom sam bio u kontaktu i posle fudbala, Pericom se viđao u Madridu, Bjegovićem išao na piće...

Tu sjajnu sezonu, upamćenu i po prekidu zbog NATO agresije, krunisali ste na najbolji način – vrativši titulu u Humsku?

- Zasluženo! – ni dan danas nema dilemu Đorđe Tomić, Partizanov as reprezentativne reference i tip fudbalera zbog kojeg bi publika u svako vreme hrlila na stadion.