Уочи почетка Лиге Европе у Београду је најтраженија личност Александар Петровић. Именом и презименом је декларисани навијач ОФК Београда и водитељ емисија на Радио Београду, а општепознат под надимком Аца Селтик као фронтмен групе Ортодокс Келтс кривац је за популарност ирске музике међу Србима и пристрасност према зеленој страни Глазгова. Пред утакмицу у Београду, у дресу Селтика као „радној униформи” не крије наклоност.
- Коначно могу да кажем реченицу коју „штекујем” већ годинама: Идем на гостовање код куће!
На који део стадиона?
- На онај где ће бити и осталих навијача Селтика. У „кавез” на „југу”.
Како сте набавили улазнице?
- Добили смо их од клуба. „Селтик Србија” је званично признат клуб навијача и имамо све привилегије за гостујуће утакмице као било који клуб навијача Селтика у свету. Оног секунда кад смо се обратили само су питали колико нам је улазница потребно. Добили смо онолико колико смо тражили.
Колико навијача Селтика ће бити на утакмици?
- Долазак су потврдили чланови удружења из Румуније, Чешке, Словачке, Дубаија, Немачке... Нисам сигуран ко ће доћи из клубова из окружења, очекујем да нам се јаве.
Какав дочек им као домаћини припремате?
- Направићемо велику журку... Остало пробајте да замислите.
Да ли ће бити журке и после утакмице?
- Врло вероватно, само мања. Претпостављам да ће много наших отићи одмах после утакмице. Шкоти ће остати још једну ноћ.
Зависи ли та журка од резултата?
- Нимало!!!
Какав резултат очекујете?
- Најискреније, није ни битно. Данашња такмичења УЕФА су бесмислена. Ако није Куп шампиона онда није ништа. Ово сада је само забава и тако идемо на утакмицу. Као домаћинима стало нам је да све прође у најбољем реду и доброј забави. Не сумњам да ће тако и бити.
Кад на утакмици почне песма на шта ће срце више да заигра, на званичну химну клуба „The Celtic song“ или много популарнију, али незваничну „You’ll never walk alone“?
- Што се мене тиче, „Селтик сонг” коју ми овде више волимо као „Хејл, хејл” јер тако почиње. То јесте званична химна клуба, али то је и прва песма коју су Ортодокс Келти снимили. На демо снимку се налазе четири песме, а Селтик сонг је „грунута” међу првим сингловима и зато је лично посебно доживљавам.
У песми постоји стих „Победили, играли нерешено или изгубили није нас брига, важно је да се добро забавимо”.
- Апсолутно! То и јесте тако! Сетите се шта је било 2003. у Севиљи где је Селтик играо финале УЕФА купа против Порта. Улазнице за утакмицу је имало 30.000 људи, а у Севиљу је дошло 100.000 навијача Селтика. Оних 70.000 који нису имали улазнице знали су да неће ући на стадион, али није их било брига јер су знали да ће се сјајно забавити на улицама Севиље. На крају - ниједан инцидент. Лично уживам у том принципу: пре свега да покажемо заједништво, а резултат - ако дође, дошао је.
Зар то није сама суштина игре?
- Суштина игре и суштина онога што Селтик представља. Селтик је међу десет најпопуларнијих клубова у свету, али поента је да није настао као лоптачко друштво већ као хуманитарна организација која ће кроз играње фудбала омогућити сиромашнима и гладнима средства да преживе. Тај добротворни рад је основа Селтика и дан-данас. Не заборављам да је 90-их година прошлог века Селтик донирао средства за децу жртве рата у Србији. То нико други није урадио и то није нешто што се лако гура под тепих - нагласио је Аца Селтик.
ИЗ КАСАРНЕ У МОСТАР
У марту 1967. у Новом Саду у четвртфиналу Купа шампиона Селтик је изгубио од Војводине 0:1. У реваншу је победио 2:0 и касније победом против Интера (2:1) у финалу постао први британски клуб који је освојио европски трофеј.
- Слушао сам приче о утакмицама против Војводине. Кажу да је Селтик једва прошао. Прича се да је Војводина после прве утакмице продала најбољег играча Такача и за добијени новац направила рефлекторе. У реваншу Селтик победио голом у 90. минуту. Како год да је било, ускоро ћемо да славимо 50 година од освајања Купа шампиона.
Годину касније Селтик је као првак Европе у две утакмице Купа шампиона победио Црвену звезду, после 1:1 у Београду у Глазгову је тријумфовао 5:1.
- Резултат све говори - смешка се Аца Селтик.
У Купу купова 1989/90. Партизан је због казне Селтику био домаћин у Мостару. Црно-бели су под Бијелим брегом победили 2:1. У реваншу у Глазгову Селтик је победио 5:4, али је Партизан прошао даље због правила о већем броју голова постигнутим у гостима.
- Био сам на обе утакмице. У августу 1989. завршио сам војску и прво што сам урадио кад сам изашао из касарне је куповина улазнице за утакмицу 12. септембра у Мостару. После реванша било је мало мучно враћати се авионом заједно са навијачима Партизана.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
