Александар Комаров поново је обрадовао српске љубитеље рвања и спорта уопште. На Светском првенству, одржаном у Загребу, у категорији до 87 кг био је неумољив и до златне медаље нанизао је пет победа. На рукама тренера Војислава Трајковића и легендарног Давора Штефанека, уздигнутих руку поздравио је малобројне навијаче, људе из нашег најтрофејнијег спорта, који су били на трибинама загребачке Арене.
Кад је, три дана после великог успеха, ушао у просторије Рвачког савеза Србије, на конференцију за медије, био је готово нечујан. Пре него што је сео за сто, кратко је прозборио.
- Уморан сам, било је много напорно, али смо успели и веома сам задовољан. Остварио сам сан и хвала свима у Рвачком савезу, у Олимпијском комитету, Министарству спорта, све ово време имам велику подршку и дајем све од себе да узвратим и достојно репрезентујем Србију.
Био је, ових дана, чест гост на ТВ каналима и сматра то делом посла и, како је рекао, све што ради у интересу је даље популаризације рвања. Планетарни шампионат је прошао, али су утисци итекако свежи и почели смо причу о борбама, било их је пет.
- Кренуо сам из квалификација и да бих освојио златну медаљу, морао сам победити у свих пет мечева. Ни мало није било лако, јер нема лаких противника. На великим такмичењима ужасно тешко је попети се на трон. Ово је индивидуални спорт, ти или ривал, трећи исход не постоји. А, сви добро тренирају и раде да би се борили за медаљу.
Почели сте победама над Јапанцем Сакбабеом и Американцем Јакобсоном?
- Сакабе је покушао да ме изненади и нисам му то дозволио, Јакобсона сам раније побеђивао, тешко је било са младим Јевлојевим из Казахстана, поготову са мојим земљаком Алирзаевим у полуфиналу. Дуго се знамо, често смо рвали један против другог, а победио сам га и на последњем Европском у Братислави, у четвртфиналу.
У финалу је против Иранца Мохмадипиана било 4:3, иако је из прве рунде имао предност. Штефанек рече да нико није успео да му направи четири бода?
- Иранац је одличан борац, други са Игара у Паризу, физички беспрекорно спреман, брз, а кад је отишао у партер веровао сам да ћу захватом доћи до бодова и преокрета. Тако је и било. Рвачи из Ирана освојили су највише златних медаља, то јасно говори о каквој рвачкој сили се ради. На сваком такмичењу су изузетни.
Дан после тренер Трајковић рекао је за Журнал да је очекивао злато, да ли и ви?
- Тренер Воја ћути, не жели да се бави прогнозама, а као и сви ми у екипи, очекује највише. Знао је да никад нисам изгубио финални меч и после ми је рекао да је био убеђен да ћу савладати и Иранца. Морам рећи да је било и неровозе, ипак је била борба за злато и знам да се очекивало да се попењем на трон, али сам успео све да каналишем ка тријумфу. Много тренирамо, преко 200 дана у овој години провели смо на припремама и такмичењима и знао је да смо спремни. Мени је жао што није било још медаља, Тибилов и Нађ су изгубили мечеве за бронзу, а били су веома близу. Илић је водио 5:1 против вицешампиона са Игара у Паризу, да не набрајам. Имамо тим и атмосферу, један смо уз другог и увек огромна подршка. Једна лепа породица.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
