INTERVJU NEDELjOM – Komarov: Odličje za sina Pavela

Aleksandar Komarov ponovo je obradovao srpske ljubitelje rvanja i sporta uopšte. Na Svetskom prvenstvu, održanom u Zagrebu, u kategoriji do 87 kg bio je neumoljiv i do zlatne medalje nanizao je pet pobeda. Na rukama trenera Vojislava Trajkovića i legendarnog Davora Štefaneka, uzdignutih ruku pozdravio je malobrojne navijače, ljude iz našeg najtrofejnijeg sporta, koji su bili na tribinama zagrebačke Arene.

Kad je, tri dana posle velikog uspeha, ušao u prostorije Rvačkog saveza Srbije, na konferenciju za medije, bio je gotovo nečujan. Pre nego što je seo za sto, kratko je prozborio.

- Umoran sam, bilo je mnogo naporno, ali smo uspeli i veoma sam zadovoljan. Ostvario sam san i hvala svima u Rvačkom savezu, u Olimpijskom komitetu, Ministarstvu sporta, sve ovo vreme imam veliku podršku i dajem sve od sebe da uzvratim i dostojno reprezentujem Srbiju.

Bio je, ovih dana, čest gost na TV kanalima i smatra to delom posla i, kako je rekao, sve što radi u interesu je dalje popularizacije rvanja. Planetarni šampionat je prošao, ali su utisci itekako sveži i počeli smo priču o borbama, bilo ih je pet.

- Krenuo sam iz kvalifikacija i da bih osvojio zlatnu medalju, morao sam pobediti u svih pet mečeva. Ni malo nije bilo lako, jer nema lakih protivnika. Na velikim takmičenjima užasno teško je popeti se na tron. Ovo je individualni sport, ti ili rival, treći ishod ne postoji. A, svi dobro treniraju i rade da bi se borili za medalju.

Počeli ste pobedama nad Japancem Sakbabeom i Amerikancem Jakobsonom?

- Sakabe je pokušao da me iznenadi i nisam mu to dozvolio, Jakobsona sam ranije pobeđivao, teško je bilo sa mladim Jevlojevim iz Kazahstana, pogotovu sa mojim zemljakom Alirzaevim u polufinalu. Dugo se znamo, često smo rvali jedan protiv drugog, a pobedio sam ga i na poslednjem Evropskom u Bratislavi, u četvrtfinalu.

U finalu je protiv Iranca Mohmadipiana bilo 4:3, iako je iz prve runde imao prednost. Štefanek reče da niko nije uspeo da mu napravi četiri boda?

- Iranac je odličan borac, drugi sa Igara u Parizu, fizički besprekorno spreman, brz, a kad je otišao u parter verovao sam da ću zahvatom doći do bodova i preokreta. Tako je i bilo. Rvači iz Irana osvojili su najviše zlatnih medalja, to jasno govori o kakvoj rvačkoj sili se radi. Na svakom takmičenju su izuzetni.

Dan posle trener Trajković rekao je za Žurnal da je očekivao zlato, da li i vi?

- Trener Voja ćuti, ne želi da se bavi prognozama, a kao i svi mi u ekipi, očekuje najviše. Znao je da nikad nisam izgubio finalni meč i posle mi je rekao da je bio ubeđen da ću savladati i Iranca. Moram reći da je bilo i nerovoze, ipak je bila borba za zlato i znam da se očekivalo da se popenjem na tron, ali sam uspeo sve da kanališem ka trijumfu. Mnogo treniramo, preko 200 dana u ovoj godini proveli smo na pripremama i takmičenjima i znao je da smo spremni. Meni je žao što nije bilo još medalja, Tibilov i Nađ su izgubili mečeve za bronzu, a bili su veoma blizu. Ilić je vodio 5:1 protiv vicešampiona sa Igara u Parizu, da ne nabrajam. Imamo tim i atmosferu, jedan smo uz drugog i uvek ogromna podrška. Jedna lepa porodica.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU