Павле Пепђоновић уверава да није организатор манифестације којом регион може да се поноси, али, како год да себе назива – без његове идеје, енергије и акција, наравно и стеченог поверења плејаде спортских легенди, никад се ништа ни слично, ани приближно велико не би догодило на Балкану. Пре него што је уочи паљења олимпијског пламена у знак четвртог Мундијала пријатељства и олимпијских и светских шампиона који су чинили већину улцињских гостију, Пепђоновић се дочекан салвама аплауза спортиста, обратио присутнима:
- Добар дан и добродошли у Улцињ и Црну Гору. Ова манифестација нема организатора и архитекту. Организатори ове манифестације су народ, грађани Улциња. Драго ми је, поносан сам, волео бих да ми је покојни отац жив на сат времена , ја сам срећан и поносан човек што не носим овај терет. Свака мајка, баба, снаха, нема их у првом плану, ја сам експониран у медијима и велико вам хвала јер сте направили формат од овога, али све што говорим пред богом и народом – кажем – људи ја сам само прикупио енергију, таленат, жељу и ово је ескалирало. Мало сам и узбуђен... И не мало... И не спавам, не знам што ми је, 24 сата размишљам... Поздрављам председник и читаво руководство Општине, уважене амбасадоре, чланове владе... Мислим да је ово добро не само Улциња, него читавог света. Још једном вам хвала и да вам се за добро – добрим врати – надахнуто је, у почетку и кроз сузе говорио Павле Пепђоновић...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
