Међународним фестивалом „Голуб мира“ у хотелу Палата Венеција, у Старом граду Улциња приведен је крају, а свечаним ватрометом дефинитивно завршен 4. Мундијал пријатељства. Најјужнији и најлепши, а свакако град с највећим срцем на црногорској обали Јадрана угостио је и овог пута више од 300 спортских легенди и представника медија из региона пославши у етар кадрове за поштовање.


ЦРНОГОРСКА ПРОМОЦИЈА ФИЛМА „ИЗГУБЉЕНИ ДРИМ ТИМ“ ИЗ ДРУГОГ УГЛА
Кошаркаши су били у центру пажње Мундијала пријатељства, а филм „Изгубљени Дрим тим“ изазвао је прегршт емоција свих присутних, посебно актера који су освајањем последње заједничке златне медаље старе Југославије на Европском првенству у Риму, поставили задатак свим генерацијама спортиста и лекције из живота обичним људима.
Приликом промоције филма, посебно је био интересантан осврт хрватског коментатора Славка Цвитановића и словеначке кошаркашке легенде Петера Вилфана који је био стручни коментатор словеначке телевизије с лица места.
- Пошто се у Југославији дешавало то што се дешавало, а постојала је могућност да за наше тадашње подручје коментар са лица места иде само од стране једног коментатора, а Београд је имао примат, одлучено је да за подручје Хрватске радимо из загребачког студија. Нисам ни сањао да ћу ја радити ЕП, а камо ли полуфинале и финале јер су апсолутно недодирљиви били Младен Делић, Борис Мутић и Анзуловић, али, догодило се некако да их није било и ускочио сам ја. У финалу смо међутим последњи минут остали без слике и ја сам искористио то што је Вилфан радио за Словенце и са лица места коментарисао – открио је Цвитановић...
У причу се укључио и Петер Вилфан:
- Ми смо коментарисали из Рима, али, тај пренос није емитован у Словенији ни тада, ни било када касније! Знали смо да тв пренос неће ићи, али смо се надали да ће можда да буде емитован у неком наредном термину.

Због ратног стања у Словенији и сукоба Територијалне одбране са ЈНА, влада те практично већ отцепљене Републике СФРЈ одлучила је да забрани Јуре Здовцу да игра полуфинале и финале ЕП...
- Кад се утакмица завршила директно из хале отишли смо аутом у хотел, „покупили“ Здовца који је из хотелске собе гледао утакмицу и кренули ка Љубљани. И све је било чисто док нисмо ушли у Словенију и на ауто путу испред нас у даљини видели тенк окренут према нама! Успорили смо и питали се шта да радимо: да ли да наставимо или да окренемо назад. Плашили смо се да ако окренемо, један хитац из тенка може да нас стигне ко зна до које даљине... Одлучили смо: идемо, па шта буде. „Ко сте ви“ – повикали су са куполе, али, то су били Словенци који су заузели тенк и кад смо рекли ко смо, пустили су нас да прођемо – испричао је Вилфан...
Причу о финалу завршио је Цвитановић који на крају замало није „изгубио главу“ због југословенске химне...
- Успешно смо одрадили завршетак утакмице, али кад су подељене медаље, а добили су их и Кукоч, Перасовић, Рађа и почела химна „Хеј Словени“ нашли смо се у чуду шта сад? Увелико је ишла мелодија и у студио је упао човек с питањем. „да ли сте ви луди, гасите тон“! Одговорио сам „како сад на пола да искључимо, глупо је да се на тај начин брукамо“ и још неколико секнуди, химна је завршена... И ја сам „сачувао главу“... Тек касније почео сам стално да радим кошаркашке преносе – закључио је један од најбољих хрватских коментатора.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.