Međunarodnim festivalom „Golub mira“ u hotelu Palata Venecija, u Starom gradu Ulcinja priveden je kraju, a svečanim vatrometom definitivno završen 4. Mundijal prijateljstva. Najjužniji i najlepši, a svakako grad s najvećim srcem na crnogorskoj obali Jadrana ugostio je i ovog puta više od 300 sportskih legendi i predstavnika medija iz regiona poslavši u etar kadrove za poštovanje.
CRNOGORSKA PROMOCIJA FILMA „IZGUBLjENI DRIM TIM“ IZ DRUGOG UGLA
Košarkaši su bili u centru pažnje Mundijala prijateljstva, a film „Izgubljeni Drim tim“ izazvao je pregršt emocija svih prisutnih, posebno aktera koji su osvajanjem poslednje zajedničke zlatne medalje stare Jugoslavije na Evropskom prvenstvu u Rimu, postavili zadatak svim generacijama sportista i lekcije iz života običnim ljudima.
Prilikom promocije filma, posebno je bio interesantan osvrt hrvatskog komentatora Slavka Cvitanovića i slovenačke košarkaške legende Petera Vilfana koji je bio stručni komentator slovenačke televizije s lica mesta.
- Pošto se u Jugoslaviji dešavalo to što se dešavalo, a postojala je mogućnost da za naše tadašnje područje komentar sa lica mesta ide samo od strane jednog komentatora, a Beograd je imao primat, odlučeno je da za područje Hrvatske radimo iz zagrebačkog studija. Nisam ni sanjao da ću ja raditi EP, a kamo li polufinale i finale jer su apsolutno nedodirljivi bili Mladen Delić, Boris Mutić i Anzulović, ali, dogodilo se nekako da ih nije bilo i uskočio sam ja. U finalu smo međutim poslednji minut ostali bez slike i ja sam iskoristio to što je Vilfan radio za Slovence i sa lica mesta komentarisao – otkrio je Cvitanović...
U priču se uključio i Peter Vilfan:
- Mi smo komentarisali iz Rima, ali, taj prenos nije emitovan u Sloveniji ni tada, ni bilo kada kasnije! Znali smo da tv prenos neće ići, ali smo se nadali da će možda da bude emitovan u nekom narednom terminu.
Zbog ratnog stanja u Sloveniji i sukoba Teritorijalne odbrane sa JNA, vlada te praktično već otcepljene Republike SFRJ odlučila je da zabrani Jure Zdovcu da igra polufinale i finale EP...
- Kad se utakmica završila direktno iz hale otišli smo autom u hotel, „pokupili“ Zdovca koji je iz hotelske sobe gledao utakmicu i krenuli ka Ljubljani. I sve je bilo čisto dok nismo ušli u Sloveniju i na auto putu ispred nas u daljini videli tenk okrenut prema nama! Usporili smo i pitali se šta da radimo: da li da nastavimo ili da okrenemo nazad. Plašili smo se da ako okrenemo, jedan hitac iz tenka može da nas stigne ko zna do koje daljine... Odlučili smo: idemo, pa šta bude. „Ko ste vi“ – povikali su sa kupole, ali, to su bili Slovenci koji su zauzeli tenk i kad smo rekli ko smo, pustili su nas da prođemo – ispričao je Vilfan...
Priču o finalu završio je Cvitanović koji na kraju zamalo nije „izgubio glavu“ zbog jugoslovenske himne...
- Uspešno smo odradili završetak utakmice, ali kad su podeljene medalje, a dobili su ih i Kukoč, Perasović, Rađa i počela himna „Hej Sloveni“ našli smo se u čudu šta sad? Uveliko je išla melodija i u studio je upao čovek s pitanjem. „da li ste vi ludi, gasite ton“! Odgovorio sam „kako sad na pola da isključimo, glupo je da se na taj način brukamo“ i još nekoliko seknudi, himna je završena... I ja sam „sačuvao glavu“... Tek kasnije počeo sam stalno da radim košarkaške prenose – zaključio je jedan od najboljih hrvatskih komentatora.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
